Agroekologija Uncategorized Vesti

Pandemija usporila trošenje prirodnih resursa

subota, 22. avgusta 2020.

Svet ove godine ulazi u ekološki dug 22. avgusta, tri nedelje kasnije u odnosu na 2019, kada smo dug prema planeti započeli 29. jula.

Kasniji ulazak u ekološki dug ove godine, direktna je posledica izolacije i karantina, globalnih mera preduzetih u borbi protiv pandemije COVID-19, što je uticalo na smanjenje seče šuma i emisiju ugljen-dioksida. Ovo je prvi put u poslednjih deset godina da se ekološki dug pomaknuo unazad nakon višegodišnjeg brzanja prema početku godine, prenosi WWF

Dan ekološkog duga označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premaši ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Globalno trošimo 1,6 planeta iako imamo samo jednu, drugim rečima, trošimo prirodne resurse 1,6 puta brže nego što ekosistemi mogu da se obnove.

Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network) saopštila je da je ukupan čovekov ekološki otisak smanjen za 9,3% u odnosu na prošlu godinu, ali ističe da je to poboljšanje daleko od cilja koji bi se postigao namernim sistemskim promenama, neophodnim na globalnom nivou, kako bi se zaštitila i ekološka ravnoteža i dobrobit ljudi.

Zemlja koja prva ulazi u ekološki dug je Katar i to već 11. februara. Srbija je ove godine u ekološki dug ušla 18. jula, isto kao i prethodne. Država u regionu koja najbrže potroši svoje prirodne resurse je Slovenija i u ekološki dug ulazi 26 aprila, potom Hrvatska, 31. maja, Bosna i Hercegovina 10. juna, Crna Gora 12. juna, dok Severna Makedonija poslednja ulazi u ekološki dug i to 22. jula.

Napori uloženi da se suzbije širenje virusa COVID-19 pokazali su da je moguće promeniti trendove potrošnje prirodnih resursa u kratkom roku, te da su vlade, preduzeća i pojedinci sposobni da brzo deluju u ostvarenju zajedničkog cilja kada su vlastiti životi i životi voljenih izloženi riziku.

Buduće strategije za obnovu naših ekonomija, privreda i života, neophodno je fokusirati na održivo korišćenje prirodnih resursa kako bismo prestali da živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo sa računa bolje budućnosti generacija koje dolaze. 

Prirodne resurse trošimo kao da imamo 1,6 planeta, a ne samo jednu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *