Drugi pišu Tehnologije Voćarstvo

Klonovi, klupske, brendirane jabuke sve su veća konkurencija standardnim sortama

Interesantna su tržišta Velike Britanije, Ruminije i zemalja Bliskog Istoka

Nakon 15 godina rada na mnogobrojnim izazovnim poslovima i projektima u okviru jednog od najvećih agro sistema u Srbiji, Julka Toskić je od septembra 2017. osnivač specijalizovane agencije AGROBRAND koja se bavi marketingom, projektima i konsaltingom u poljoprivredi. U toku 2018. godine bila je angažovana, u okviru USAID-ovog projekta “Konkurentna privreda” koji je imao za cilj da pripremi kompanije za zajednički nastup na novom izvoznom tržištu (UK) i omogući izvoz za proizvođače jabuka iz Srbije u Veliku Britaniju.

Takođe, inicijator je osnivanja prve profesionalne poslovne asocijacije proizvođača jabuka “Serbia Does Apples” u novembru 2018. u kojoj  se danas nalazi 11 kompanija čija zajednička godišnja proizvodnja jabuka iznosi više od trećine ukupne proizvodnje jabuka u Srbiji, u kojoj obavlja funkciju profesionalnog menadžera.

Tokom godina učestvovala je na mnogobrojnim domaćim i inostranim sajmovima, konferencijama, seminarima i radionicama. Dobitnica je nekoliko nagrada od kojih joj je najdraža nagrada za najbolju ženu u agrobiznisu 2019 za afirmaciju srpske proizvodnje i tržišta jabuka, dodeljenu od strane Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

Agencija Agrobrand se pored sprovođenja projekata u poljoprivredi, bavi i registracijom sredstava za zaštitu i ishanu biljaka, registracijom voćnih sorti, kao i svim marketing aktivnostima.

Na ovaj korak se, kako kaže, odlučila jer je želela da se iskaže u nekim drugim poslovima i da umesto promocije jedne kompanije i njenog proizvodnog programa, radi na promociji i brendiranju industrije i time doprinese kreiranju pozitivnog imidža naše zemlje i naših proizvođača u svetu jer zna koliko nam to nedostaje, kao što nam generalno nedostaju marketing aktivnosti u poljoprivredi. Kroz rad u asocijaciji Serbia Does Apples u proteklih godinu dana imala je priliku da kreira vizuelni identitet asocijacije, organizuje nastup na jednom prestižnom sajmu u Velikoj Britaniji, organizuje trejd misiju u Rumuniji, nakon koje je započeo izvoz naših jabuka na rumunsko tržište, da nas predstavi na međunarodnim manifestacijama. “Zaista, za mene je izuzetno zadovoljstvo kada mogu da radim na ovakvim projektima”, kaže Toskićeva.

Sa dipl. ing zaštite bilja i prehrambenih proizvoda i sertifikovanim marketing menadžerom Julkom Toskić, razgovarali smo o proizvodnji jabuka u Srbiji, trendovima koji je prate, domaćem, evropskom i svetskom tržištu, poziciji naše zemlje na tim tržištima, neophodnim aktivnostima za bolji plasman domaćih jabuka, faktorima koji utiču na pozicioniranje srpskih proizvođača ovog voća.

Kakva je situacija na evropskom i svetskom tržištu jabuka ?

-Tržište jabuka, kao i svako drugo tržište podložno je promenama uzrokovanim različitim faktorima iz sezone u sezonu, od klimatskih faktora koji utiči na proizvodnju jabuka, do promena na samim tržištima na kojima se jabuke plasiraju. Tako je, na primer, u sezoni 2018/2019 proizvedeno rekordnih 13.275.000 tona jabuka u Evropi, što je prouzrokovalo značajan pad njihovih prodajnih cena. Ove sezone 2019/2020 proizvodnja je bila manjeg obima oko 10.550.000 tona jabuka i svedoci smo da su cene znatno više u odnosu na prošlogodišnju sezonu. S druge strane, na ruskom tržištu koje je glavno izvozno tržište za jabuke iz Srbije, dešavaju se već nekoliko godina promene u smislu povećanja proizvodnje jabuka u toj zemlji, kao i pojave novih zemalja uvoznica, pa se ukupan izvoz srpskih jabuka na to tržište polako smanjuje i proizvođači se okreću iznalaženju novih tržišta, što je dobar potez jer ima daje izbor da odluče na koje će tržište izvoziti ukoliko promene na ruskom tržištu dovedu do pada cena i obima izvoza. Sorte jabuka čija se tražnja globalno povećava su pre svega gala, zlatni i crveni delišes, greni smit, fudži, jonagold, jonagored i druge.

U kolikoj meri se menjaju trendovi kada je sortiment u pitanju?

-Što se tiče sortimenta on je manje više isti u proteklih 5 do 10 godina. Ono što je novo je pojava novih klonova već poznatih sorti koje takođe pružaju mogućnost da se unapredi proizvodnja i proširi ponuda jabuka inostranim tržištima. Sa druge strane tu je značajan broj klupskih, brendiranih jabuka čija proizvodnja mora biti licencirana, a koje u neku ruku prestavljaju konkurenciju standardnim sortama jabuka kako zbog inovativnih svojstava koje poseduju, poput specifične obojenosti, strukture ploda, specifičnog ukusa, mogućnosti dugog čuvanja, zatim otpornosti na najvažnije prouzrokovače bolesti jabuke, tako i zbog činjenice da su kod brendiranih jabuka velika ulaganja u marketing i promociju, čime uz savremena pakovanja polako zauzimaju sve veći prostor na policama velikih maloprodajnih lanaca širom sveta iako je njihova cena po pravilu značajno viša od cena standardnih sorti.

Koliko je Srbija usklađena sa ovim trendovima?

-Generalno, Srbija ima veliki broj proizvođača jabuka, a tu pre svega spadaju svi koji su podigli intenzivne zasade jabuka sa oko 4.000 stabala po hektaru i opremili ih protivgradnim mrežama, sistemom za zaštitu od mraza i sistemima za navodnjavanje i prihranu. U takvim zasadima su prisutne sve sorte jabuka čija tražnja u svetu raste. Dobro je što su se sa povećavanjem proizvodnje jabuka povećavali i skladišni kapaciteti u vidu savremenih hladnjača koje omogućavaju čuvanje jabuka do sledeće sezone. Svakako će se ukupna ponuda kvalitetnih jabuka iz Srbije povećavati tempom kojim novi zasadi budu dolazili u punu rodnost a stari zasadi sa malim brojem stabala i niskim prinosom po hektaru se budu krčili.

Koje zemlje su najveći proizvođači i gde je na toj listi Srbija?

-Prema zvaničnim prognozama za rod 2019. najveći evropski proizvođači jabuka su: Turska (3.548.000 t),Poljska (2.910.000. t), Italija ( 2.093.000 t), Francuska (1.650.000 t), Ukrajina (1.164.000 t), Rusija (1.000.000 t), Nemačka (950.000 t), dok je Srbija sa očekivanom proizvodnjom od 500.000 t na 10. mestu u Evropi. Kina je svakako najveći svetski proizvođač jabuka sa očekivanih 41.000.000 t, dok Amerika proizvede 4.999.000 t jabuka. Sa porastom proizvodnje jabuka u Srbiji, naša zemlja će postati sve značajniji izvor kvalitetnih jabuka za velika internacionalna tržišta. Sa druge strane povećanje proizvodnje će iziskivati i određene marketing veštine za otvaranje novih izvoznih tržišta, da se ne bi došla u situaciju, kao na primer Poljska, koja pod pritiskom enormne proizvodnje prodaje jabuke po relativno niskim cenama, posebno od kada je zabranjen izvoz u Rusiju.

Kako se odvijao izvoz naših jabuka?

-Ako pogledamo period od 10 godina, polako je rastao broj tržišta na koja su se izvozile jabuke iz Srbije.Neke ozbiljnije količine jabuka su se počele izvoziti 2009. godine kada je izvezeno 40.000 t jabuka na 13 izvoznih tržišta, da bi se rod jabuka 2018. izvozio na neverovatnih 40 različitih tržišta. Glavno izvozno tržište je i dalje rusko, ali se povećava izvoz na tržišta kao što su zemlje u okruženju (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija), italijansko tržište i tržište Velike Britanije na kom se sprske jabuke značajnije nalaze od sezone 2018/2019. Toliki zabeleženi broj izvoznih tržišta, zapravo nije dobar i ne doprinosi nikakvoj promociji srpske proizvodnje jabuka, koja sa pravom može da se poredi sa jednom Italijom i drugim vodećim evropskim zemljama u proizvodnji jabuka. Da bi se naša zemlja pozicionirala kao ozbiljan ponuđač kvalitetnih jabuka, potreban je sistemski pristup za promociju i zajednički ulazak proizvođača jabuka na nova tržišta. Da se to može uraditi, primer je Asocijacija proizvođača jabuka – Serbia Does Apples, zahvaljujući čijim aktivnostima su kompanije članice zajedničkim pripremama i nastupom na zahtevnom tržištu Velike Britanije, uspele za kratko vreme da uspostave saradnju sa vodećim kupcima tamo. A da je kvalitet srpskih jabuka prepoznat u Velikoj Britaniji, govori činjenica da je do kraja aprila 2020. izvezeno 92 odsto više jabuka u odnosu na celu proteklu sezonu 2018/2019.

Koliko ovog voća imamo na zalihama i šta se predviđa sa tom količinom?

-Zvanični podaci o zalihama ne postoje, ali se na osnovu do sada izvezenih količina jabuka i raspoloživih kapaciteta za čuvanje, može  reći da je lager uobičajen i da će se preostale količine jabuka prodati do kraja sezone.

Uredba kojom je usporen izvoz jabuka na rusko tržište u mnogome je poremetila promet ovog voća. Da li su nam se otvorila nova ili nekadašnja tržišta?

Ono što mogu da dodam jeste da je potrebno na osnovu obimnih marketing analiza utvrditi gde je najveći potencijal za plasman naših jabuka po tržišnim cenama. Kada se govori o izvozu, prvenstveno se govori o jabukama prve klase, a svaku proizvodnju prati i određen procenat jabuka u drugoj klasi, kao i jabuka za industriju. Na osnovu marketing analize, pokazalo se da je npr. Rumunija, kao nama susedna zemlja, vrlo interesantno tržište za plasman druge klase jabuka. U sezoni 2019/2020 srpski proizvođači su izvezli više od 6.000 tona jabuka druge klase. Takođe, kako raste industrija proizvodnje sokova, počela je značajno da raste i tražnja za industrijskom jabukom za koju se dobija vrlo pristojna cena.

Pored tržišta Velike Britanije i Rumunije u kojima do skoro naše jabuke praknično nisu bile ni prisutne, tu je i tržište zemalja sa Bliskog istoka koje opet traže specifičan kalibar i pakovanje jabuka.

Koji su zahtevi tih tržišta i da li na njih adekvatno odgovaramo?

-Svako tržište ima neke svoje zahteve po pitanju kvaliteta, posedovanja sertifikata, specifičnog pakovanja, ostataka pesticida i može se reći da svi koji su spremni da se posvete ispunjavanju zahteva kupaca sa tržišta na koji žele da izvoze, imaju šansu da uspostave dugoročnu saradnju sa inostranim kupcima i da na taj način ne kreću svake godine u novu trku za novim kupcima.

Naravno svi zahtevi jednog tržišta ili jednog globalnog kupca jabuka, važe za ceo svet i mogu se ispuniti.

Koliko će aktuelna situacija sa koronavirusom uticati na tržište jabuka (plasman i cene)?

-Iako se situacija menjala iz dana u dan, kako kod nas, tako i u ostatku sveta zahvaćenom korona virusom, može se reći da je izvoz protekao bez većih problema, jedino je  transport bio malo usporen zbog raznih procedura prolaska kroz različite zemlje do finalne destinacije. Bitno je da nije bilo uticaja pandemije na cene jabuka i da su one ove sezone značajnije bolje nego u sezoni 2018/2019. jer je potražnja bila čak i veća nego protekle sezone. Agroportal

Autor: Jasna Bajšanski

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *