Drugi pišu Tehnologije Voćarstvo

Šljiva rodila, a cena od 40 do 100 dinara

Datum: 14 avgusta, 2020

Pod Kosmajom, sazrela je šljiva,

Plava, k’o što nikada nije bila,

Umorna, spustila je svoje grane,

Čekala je Sunce, te njene najlepše dane.

Ovako o šljivi stihove niže Ilija Stanković iz sela Mali Požarevac. On je mladi poljoprivrednik koji je, nakon završetka poljoprivrednog fakulteta odlučio da ostane na porodičnom imanju i nastavi tradiciju proizvodnje voća. U voćnjacima ove porodice dominiraju breskve i šljive. Postepenim usavršavanjem tehnologije gajenja Stankovići su zaključili da se ove dve voćne vrste najbolje pokazuju na terenima na kojima se nalaze, a položaj voćnjaka im omogućava raniji izlazak na tržište, samim tim donosi im i bolju cenu. Zasad šljiva star 11 godina zauzima jedan hektar, a ista površina nemenjena je mladom zasadu. Planovi Stankovića su da stari zasad zamene mladim i da, ukoliko u blizini sadašnjih šljivika kupe nove parcele, ako ih pronađu, prošire ovu proizvodnju.

-Za sada uglavnom gajimo čačanske sorte. Ali, slušajući iskustva drugih ljudi, poželeo sam da zasadim i neke novije sorte kao što su grose felicija, president ali i lana koja je hibrid Instituta za voćarstvo u Čačku. Za ovu proizvodnu godinu mogu reći da su, u smislu prinosa, neke sorte podbacile dok su druge više rodile u odnosu na predhodnu godinu. Nisam imao problema sa bolestima, jedino je zabeleženo prisustvo vaši, ali i to smo uspešno rešili pravovremenim tretmanima. Prinos je 30-40 kilograma po stablu, odnosno 20 tona po hektaru. Rod održavamo baš na ovom nivou jer na taj način dobijamo odličan kvalitet šljive, priča Ilija.

Stankovići su berbu šljiva započeli 26. juna. Do sada je ovaj posao završen kod čačanskih sorti, a predstoji berba stenleja. Ovogodišnja cena šljive daleko je bolja nego lane, čak je i do 50 odsto viša, a za neke sorte i 100 procenata. Kako Ilija kaže, za plasman sorte stenlej ne brine jer je gotovo cela količina unapred rezervisana, samo još šljive da dostignu punu zrelost. Od stenleja se prave odlični kompoti, džemovi i slatka, a kilogram ove šljive je od 80-100 dinara.  Količine ranijih sorti ovo gazdinstvo prodalo je jednom od hladnjačaru iz Brestovika, a njihove šljive završile su na ruskom tržištu. Otkupna cena zavisila je i od sorte. Tako su Stankovići čačansku ranu prodavali po ceni 80-100 dinara za kilogram, čačansku lepoticu 40-50 i čačansku najbolju 50-55 dinara.

Kako kaže prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prema podacima iz 2012. godine u Srbiji je pod šljivom bilo oko 70 odsto ukupnih površina pod voćem. Sada je to oko 50 odsto što je približno 72.000-73.000 hektara. Prosečna proizvodnja je 400.000-450.000 tona, ali poslednjih godina beleži se pad proizvodnje šljive. Nekada je jedna od vodećih sorti bila požegača ali sada dominina američka sorta stenlej, a u velikoj meri prisutne su čačanska rodna, čačanska lepotica i polako se uvode neke druge sorte kao što je Grosa di Felicio.

-Iako je šljiva zaštitni znak Srbije, ove godine vodeća voćna vrsta biće jabuka. Razlog je što nismo dovoljno uradili na uvođenju novih tehnologija u proizvodnji šljive. Pretežno smo koristili generativne podloge, najviše džanariku ali nismo uvozili vegetativne podloge. Primera radi, u Nemačkoj je jedna od vodećih podloga za šljivu wavit koja pruža mogućnost da se ovo voće može proizvoditi na 4×2 metra uz prinos od 45-50 tona po hektaru. Mi smo potisnuli požegaču kao jednu od sorti koja je bila najbolja za preradu i koje sada ima samo u tragovima. Madžarka je isključena zbog prisustva virusa šarka šljiva koji je pre svega preneo stenlej, objašnjava Keserović i dodaje da se nikada ne može porediti kvalitet suve požegače i stenleja. Isto važi i za proizvodnju rakije. Kada se ovo alkoholno piće u Srbiji proizvodilo od požegače i crvene ranke prema ocenama kvaliteta u kategoriji rakija bili smo ubedljivo prvi u Evropi. Pao je i izvoz suve šljive jer tehnologija nije standardizovana.

Kako kaže prof. dr Zoran Keserović, podaci kojima raspolaže govore da je Kneževina Srbija 1867. godine izvozila 4.000 tona suvih šljiva. Na žalost, i sada je ova količina ista. Izvozimo i manju količinu rakije i sveže šljive. Za rubriku „Verovali ili ne“ je podatak koji smo čuli od ovog vrsnog stručnjaka – Italijani su hteli da uvezu 100 tona stenleja ali ova količina nije mogla da se pronađe u Srbiji.

-Valja znati i da se u Srbiji navodnjava nepunih jedan odsto šljivika. Tako da ne možemo govoriti o protivgradnim mrežama i zasadima podignutim na vegetativnim podlogama. Ove godine će prinos šljive za oko 10 odsto biti manji nego pedhodne. Jedan od razloga je što je prošle godine u vreme obrazovanja pupoljaka bilo izuzetno sušno vreme, te su se slabo obrazovali pupoljci za 2020. godinu. Na pojedinim lokalitetima, posebno u centralnoj Srbiji bilo je i slabo oprašivanje i oplodnja, a zabeležena je pojava izmrzavanja i plodova blizanaca, što je rezultat sušnih uslova u predhodnoj godini, kaže Keserović. Agroportal

Autor: Jasna Bajšanski

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *