Drugi pišu Stočarstvo

Gašenje požara u stočarstvu: prodaja 8.000 junadi po 1,65 evra kilogram i dodatna premija

četvrtak, 13. avgusta 2020.

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na  potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti stočari i za svinje

 Piše: Branislav Gulan

Branislav Gulan

Ulaganje države u stočarstvo u poslednjih 10 godina značajno je uticalo na razvoj tovnog govedarstva, uz poboljšanje kvalitetnog genetskog sastava. Zahavljujući tome, pored simentalske rase u Srbiji se gaje sve najbolje tovne rase. Broj priplodnih kvalitetnih grla samo od početka 2020. godine uvećan je za oko 1.500 grla.  Istovremeno je otvorena mogućnost za povoljno investiranje u ovu granu od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Srbija je sada zemlja sa ponudom najkvalitetnije utovljene junadi u regionu.  Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Manji deo teladi za tov se uvozi i to uz veća uginuća.

Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na našu potrošnju junećeg mesa, svežeg i kroz preradu, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. U Srbiji godišnje kao višak imamo 130.000 komada muške junadi. Još se nudi 60.000 komada ženske teladi, a 160.000 ženske teladi služi za rasplod ili deo završi u sivoj zoni – izvoza. Male količine utovljenih junica se izvoze u Italiju – milanez. Ovo je opis stanja i predlog Vladi Srbije i resornom ministru Branislavu Nedimoviću za trenutnu akciju i gašenje požara u stočarstvu. Jer, posle pauze od tri decenije na nagovor nadležnih političara stočari su se ponovo vratili tovu stoke, odnosno junadi, i očekivali obećani prosperitet. To je bio izvoz u Kinu i Tursku. Ali, za sada od toga nema ništa. Staje su počele da se pune, a nema obećanih kupaca iz sveta.

Sadašnja ponuda

,,Za klanje, u ovom času je oko 12.000 komada muške i ženske junadi, težine od 500-600 kilograma po grlu, pa čak i do 700 kilogramag. Rasni sastav: 65 odsto stoke je simentalsko goveče i melezi, 35 odsto  holštajn i ostale rase. Sa tovom se u Srbiji ciklično bavi 12.000 – 16.000 gazdinstava, u proseku sa po šest junadi po farmi. Dakle, tov ima i socijalnu komponentu“, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja tovne junadi koje okuplja oko 130 stočara.

Ponuđena cena na našem tržištu, uz malu kupovinu, je 1,50 -1,60, retko 1,7 evra po kilogramu žive mere, plaćanje za 60 dana. Cena junećeg mesa u mesarama je formirana prema otkupnoj ceni junadi od 2,0-2,1 evra po kilogramu.  Domaći stočari su trenutno dobili ponudu za izvoz u Liban 5.000 komada junadi, posao bi trajao 60 dana, a cena koju nudi izvoznik ,,Hunland“ je 1,5 evra, utovareno u kamion kupca. Zahtev stočara je da se ova cena uveća za iznos PDV i iznosila bi 1,65 evra za kilogram junadi. Mere koje predlažemo mogu otvoriti tržište i spasiti ekonomski stočare. Nije retkost da države u sličnim uslovima intervenišu. Sad to predsavlja samo gašenje požara, a potrebno je da se pronađe dugoročno rešenje. Ono se do sada samo obećavalo stočarima.

Moguća rešenja

Umesto nadležnih stočari sami predlažu rešenja Vladi i traže pomoć za gašenje požara. Jer, ukoliko junad ostane u stajama oni će svakodnevno toviti gubitke. Jedna od pomoći koja se predlaže državi je razmena za merkantilni kukuruz:  kilogram žive junadi za 17 kilograma merkantilnog kukuruza, novi rod, cena 13 dinara za kilogram kukuruza. Odmah se predlaže obračun: preuzimanje 6.000 junadi, prosečne težine 600 kilograma, uz paritet 17 kilograma kukuruza za jedan kilogram  junećeg mesa što po grlu iznosi 10.200 kilograma. Računica je sledeća: 6.000 junadi x 10.200 kilograma kukuruza  = 61.200.000 kilograma. Cena ovog kukuruza u razmeni: 61.200.000 kilograma x 14,30 dinara (cena kukururuza sa PDV) = 875.160.000 dinara ili oko 7.416.000 evra. Za 8.000 junadi, što su potrebe, iznos bi bio veći.

Dinarski podsticaji po grlu: Reč je o varijanti koja ima sledeće radnje: kupac isplaćuje odmah svoj deo,  kao i država vanredni podsticaj, a premija se isplaćuje prema planu budžeta.

Najbolje rešenje za farmere i najveći doprinos države: je prodaja 8.000 grla sa osnovnom cenom kupca 1,65 evra sa PDV-om po kg žive junadi.

Struktura plaćanja: gazdinstva za 8.000 junadi dobijaju redovnu premiju od 15.000 po grlu, što iznosi 120 miliona dinara. Ovom iznosu se dodaje vanredna premija 8.000 grla x 30.000 dinara = 240 miliona dinara ili 2.034.000 evra. Novina je ekstra premija od 30.000 dinara po grlu. Udruženje koje okuplja oko 130 stočara odmah predlaže i kako da se izmire obaveze prema njima. Utovar je u vozilo kupca, junad najmanje težine 400 kilograma, bez transportnog kala, bez ograničene težine, klase i starosti. Isplata od strane kupca u roku od osam do 12 dana od dana utovara. O kupovini se pravi ugovor ili zaključnica.

Stočari tovne junadi, članovi Udruženja, predlažu Vladi, tj. državi rešenje za podršku – da isplata premije od 30.000 dinara po grlu preko Uprave za agrarna plaćanja bude za sedam dana nakon dobijene dokumentacije od kupca i drugih nadležnih službi. Isplata redovne premije od 15.000 dinara po grlu prema planu budžeta. Ovo bi dugoročno učvrstilo govedarstvo i sačuvalo korisne mere koje je donelo Ministarstvo!

Za otkup putem razmene za kukuruz 6.000 grla vredelo bi 7,4 miliona evra. Najpovoljnija varijanta: 8.000 grla uz dobijenu dodatnu premiju u iznosu od 30.000 dinara po grlu, što ukupno iznosi 240 miliona dinara, odnosno 2.034.000 evra. Gledano po grlu vanredni podsticaj iznosi 254 evra uz redovnu premiju od 127 evra. Ukupan iznos ovih izdvajanja 381 evra po grlu i ovaj iznos premija je identičan pojedinim izdvajanjima za tovno govedarstvo u nekim razvijenim zemljama koje daju po 400 evra po grlu. Ceo posao se realizuje bez uplitanja novih institucija.

Otvorena utakmica izvoznika i klaničara

U svemu tome postoje i krizne tačkje o kojima se mora voditi računa. Kako da robu ponude mali proizvođači koji imaju jedno do 10 grla, a njih je većina? Predlog je da se u ovaj posao legitimno uključe zemljoradničke zadruge i da grupišu utovare. Za taj posao imaju dovoljno vremena da registruju otkupna mesta (vage, utovarna rampa, komunikacija sa inspekcijom…).

Pitanje je i da li će kupac prihvatiti starija grla od 24 meseca? Zatim nepotrebno hranjenje grla pre utovara, bez soli u vodi da bi se povećala težina. Kako rešiti efikasan utovar za 60 komada junadi u jedno vozilo, a potrebno je najmanje 140 utovara, uz toliki broj veterinarske asistencije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *