Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Filokseri u vinogradima nazire se kraj!

10 avgust 2020

Postoji mogućnost da je konačno došao kraj najvećoj noćnoj mori vinogradara još od 19. veka – filokseri. U stručnom časopisu “BMC Biology” objavljen je rad u kome se navodi da je mapiran genetski kod štetočine koja je gotovo u potpunosti uništila evropske vinograde u 19. veku i od tada je stalna  pretnja vinovoj lozi, objavljeno je na eKapiji.

Kako prenosi “Wine Searcher”, naučnici Migel Barbera i David Martinez sa Instituta za biologiju integrativnih sistema u Valensiji, objavili su rad na osnovu koga se  otvara put za promenu načina na koji se vinogradari bore protiv ove štetočine. Pružajući im tako perspektivu da se jednog dana prestane sa skupim kalemljenjem vinove loze na američke podloge i pređe na rad sa vinovom lozom koja je u potpunosti otporna na filokseru, kao i na njeno direktno vegetativno razmnožavanje u samom vinogradu.

– Na ovaj način  uštedelo bi se mnogo novca i napora – kaže za “Wine Searcher” Pol Nebiti, stručnjak za simbiozu bilja i insekata sa Univerziteta Riversajd.

Pionirski rad potvrdio je tezu da je filoksera poreklom iz Severne Amerike, najverovatnije iz gornjeg toka reke Misisipi, i da je živela u simbiozi sa američkom samoniklom vrstom loze Vitis riparia. Studija je omogućila da se rekonstruiše tok biološke invazije koja je u 19. veku umalo ostavila Evropu bez ove plemenite biljke.

U sekvenciranju genoma učestvovao je konzorcijum s više od 70 stručnjaka iz osam zemalja,  koji je formiran 2011. godine pod pokroviteljstvom Francuskog nacionalnog instituta za poljoprivredu.

Iz naučnog rada se može videti da je fokus usmeren  pre svega na istraživanje gena povezanih sa cirkadijalnim ritmom (ritmom dnevnih i noćnih funkcija živih bića) i razmnožavanjem filoksere. Tokom istraživanja otkrivena je ogromna porodica gena, više od 2.700 gena, koji predstavljaju oko 10% ukupnog genetskog zapisa filoksere.

Geni su, pretpostavljaju naučnici, veoma bitni za interakciju vinove loze i ove vaši, i učestvuju u deaktiviranju odbrambenih mehanizama biljke. Na tlu na kome je filoksera nastala, između loze i ove štetočine, postojala je relativno miroljubiva koegzistencija, dok evropska vinova loza nije posedovala odbrambeni sistem koji bi sprečio odumiranje gotovo cele vrste na veoma širokom području.

Filoksera (Daktulospharia vitifoliae ili Phylloxera vastatrix) prvi put je opisana 1854. godine, a prva velika najezda na evropskom tlu zabeležena je 1863.u francuskim vinogradima. Predpostavlja se da su filokseru iz Amerike doneli trgovci koji su donosili robu sa američkog kontinenta. Do 1889. filoksera je napravila pustoš, uništivši samo u Bordou više od 70% vinograda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *