Tehnologije Uncategorized Voćarstvo

Duga Tradicija , Zdrava hrana, Niska cena

Osvrt na višnju

Ovakav naslov bio bi besmislen u uređenim sistemima. U našem izgleda, sve može!

Dobro je poznata u industriji, ali je građani malo koriste iako je puna sastojaka dobrih za zdravlje.Lepog izgleda, lepo ukusa i vi ili ne ,,samo naša,, oblačinska višnja se već 140 godina gaji u Srbiji. Niskaa otkupna cena već godinama destabiliše proizvođače. 25 dinara je otkupna cena koja će ove godine ostaviti višnje na grani.

  Trenutnih 25 dinara vredi višnja u Srbiji! Koliko košta da se taj voćnjak održi, odneguje, poraste i stigne do kvalitetnog roda? Koliko košta obrada, agrotehnika, rezidba, berba? Da li moguće da ništa ne zači, ni to što je prošle godine Srbija bila lider u svetu po izvozu višnje. Na našu žalost, polovina izvoza je bila sirova višnja za prerađivačku industriju u zapadno-evropskim zemljama. To što izvozimo sirovinu, nije neka novost, ali je ,,prosto,, rečeno ucena da je plaćena nešto više od cene u otkupu! Puno pitanja bez pravog odgovora.

   Ovog proleća ni vremenske prilike nisu bile naklonjene proizvodnji višnje. Nešto je i manje suve ,materije. Pojedina područja je zahvatio grad, te je tamo i nešto manji rod, što ovog trenutka i ne znači puno. Ako ostane na stablima, bolje ,,da je ima manje,, kažu ogorčeni voćari.

   Oblačinska višnja je jako izdašna i daje i preko 25 tona po hektaru, ali je karakterišu i neke drge osobine. Svetska tražnja za svežim voćem povećavaće se jedan do dva odsto godišnje. Ova višja se najviše koristi za dalju preradu u sokove i druge proizvode. Oblačinska višnja ima zaštićeno geografsko poreklo, sledi brendiranje. Dakle, skoro pa idealno, ali bezvredno na osnovu ponuđene cene.

Zašto uvek sirovina?

   Nekada nije bilo tako. Veliki sistemi od prokupačkog Hisara, milanovačkog Takova,  do Frukatala- svi su želeli oblačinsku višnju. Voleli su je i konditori. Oni stariji su obožavali bombonjeru – višnje sa rumom…da ne nabrajamo…potrajaće.Ovog leta Budimka iz Požege ponovo je otvorila svoje odaje. Da li će ova nekada perjanica za preradu voća biti dovoljna i platežno moćna da zadovolji apetite voćara. Teško…

  Ajde da sve ovo postavimo matematički. Od izvoza višnje dobijamo oko 50 miliona uglavnom od prodaje sirovine, eventualno zamrznute, višnje u alkoholu ili pasterizovane višnje – što je prva transformacija sa finalnim proizvodom . Taj prihod bi mogao biti deset puta veći sa daljom preradom do finalnog proizvoda.

      Dobro, košta i jedna fabrika, ali bi takva rešila problem voćara u ceni, nezaposlenih angažovanjem u fabrici, na kraju i državi ubiranjem viših deviza. U Srbiji postoje 4 realno rodne voćarske regije, dakle toliko pogona. Kako smo mogli da počastimo ,,strance,, da otvore fabriku čokolade, što ne bi počastili sebe sa dva takva pogona. Preostala dva kroz udruživanje, zadrugu ili kako god uz pomoć beskamatnog kredita . Da, zaboravih, na žalost, mi nemamo razvojnu banku…

  Ono što moramo da naučimo je i prosta papirologija. Elem ako je oblačinska višnja autohtona voćna vrsta, treba pristupiti pozicioniraju Brenda sa oznakom srpskih autohtonih proizvoda kroz preradu.Slično parametrima organskih proizvoda. Svaki žig ovih proizvoda ima znatno višu cenu.

Nekolicina malih proizvođača je krenula sa ovom pričom,ali su to pionisrki poduhvati. Možda je slatko, sok, oujena višnja…šta god za sada skup slatkiš za naš standard, za Evropu, nije!

   Dolazimo do ključne stvari. Oblačinska višnja inače ima nešto nižu cenu, jer nije konzumnog karaktera. Neki su pre pet šest godina zasnovali planatže višnje, možda baš i oblačinske. Sadili, negovali, ulagali i taman kada je stigla do optimalno očekivanog roda i kapitala, cena je pojela sva nadanja i očekivanja.

   Na jedan od sasatnak odazvao se i ministar lično, da li namerno ili sa željom, nije poznato, osim da je višnjarima obećao cenu od 60 dinara. Tu cenu voćari nisu dobili!? Da li je država trebala da dotira cenu ili otkupljivači, nismo otkrili. Sada više nije ni važno.

     Ono malo višnjara koji su izašli na blokadu puta u Viči kod Topole, opomenuli nadležni da će razrezati lepe kazne- jer u vreme ,,vraćene korone,, nema organizovanih skupova. Mala družina je tako odustala….Nama nekako postala praksa da se seljaci pobune, malo blokiraju puteve, prosipaju svoje proizvode ispred lokalne ili republičke Skupštine, malo pregovaraju, dobiju obećanja i mrvice, pa na njivu, neko mora da obere voće, skine letinu, narani stoku… Oni se bune protiv vlasti ili otkupljivača, nervozni kaldrmaši se bune protiv seljaka i nikada kraja. Smenjuju se višnjari,ratari kojima je već stavljeno do znanja da 20 dinara za kilogram pšenice mogu da sanjaju. Agrarni ekonomsti smtaraju da ćemo vrelo leto, na ovu temu, imati tek na jesen…..

    Šta je sa običnim svetom?

    Taj svet uglavnom nema pojma da se oblačinska višnja kod nas gaji 140 godina. Dobar deo ispitanika nije siguran ni u čemu se ogleda zdravstvena vrednost ovog voća. Oni koji kažu da znaju njima je skupa.. Naime, na pijaci višnja već godinama ima prilično stabilnu cenu od 100-150 dinara za kilogram. Znači 4-6 puta skuplje nego na njivi. Ti što trguju nisu znojili ni dlanove ni kičmu!

  Realno, za taj novac možemo kupiti na akciji, litar mleka, veknu hleba i možda 5 jaja. Celodnevni obrok za dvoje slabostojećih. Kome je do višanja, kome je uopšte do srpskog voća. Kad može kupiće kilo jabuka ili banana. Da, ima nažalost, poprilično takvog sveta. Za njih je bakin špajz davno zaboravljena prošlost. Ako je verovati statistici  sitno voće se najmanje konzumira tako da jagodu, malinu, višnju i kupinu godišnje uknjižimo od 5- 7 kilograma po glavi stanovnika…

Zdravlje na usta ulazi- višnja i njen značaj

   Višnje su odličan izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Zbog svog sastava imaju blagotvorno dejstvo na čitav organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, najpre vitaminom C, zatim antioksidansima, vitaminima A, E i selenom. Najvećim delom višnja se sastoji od vode i vlakana. U svom sastavu poseduje od 80-85% vode. Lako je svarljiva, ne izaziva gastrointestinalne probleme jer nije teška za želudac. Okrepljuje, osvežava i hidrira, pa je možete jesti u neograničenim količinama.

   Osim vode, svaka višnja u plodu sadrži male količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, A, E, B1, B2, B6 i karotina. Izuzetno je bogata ugljenim hidratima i glukozom, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma. Zahvaljujući ovim sastojcima, višnja u ishrani može biti korisna u sprečavanju kancera, srčanih problema, artritisa i mnogih drugih oboljenja. Višnja je odlična hrana za mozak, deluje pozitivno na pamćenje i koncentraciju.

   Poslednje poglavlje

    Nudili su naši voćari putem oglasa ili facebook-a višnju,,džaba,, – ,,Ponesi ambalažu, beri i nosi,,..Međutim ni to nije dalo rezultate, odziv, skoro pa nikakav….

     Oni koji planiraju i dalje da gaje ovo voće, milom ili silom moraju višnju da oberu. Najgori scenario je da ostane PLOD na granama. Mumificirani plodovi su smrt za stabla i izvor mnogih patogena za narednu godinu. Dakle iznuđen novi trošak kroz berače! Oni kojima su živci i snaga na izmaku, imaće, sve su prilike, ogrevno drvo za predstojeću zimu! Ako se pitate šta dalje….nema dalje! S.C

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *