Drugi pišu Povrtarstvo Ratarstvo Stočarstvo Tehnologije Vesti

Nisu loše prognoze za evropsku poljoprivredu

14. jula 2020.

Lanac snabdevanja hranom pokazao se otpornim tokom cele pandemijske krize, zaključila je Evropska komisija. Budući da se mere karantina postepeno ukidaju širom Evrope, očekuje se veća potražnja u narednom periodu.

Proizvodnja žitarica od 286 miliona tona

Za 2020/21. godinu predviđa se proizvodnja žitarica u Evropskoj uniji od 286,3 miliona tona, što je smanjenje 2,7 odsto u odnosu na 2019/2020, ali i dalje je 1,7 odsto iznad petogodišnjeg proseka, navodi se u poslednjem kratkoročnom izveštaju o poljoprivrednim tržištima u EU, koji je Evropska komisija objavila 6. jula i koji predstavlja detaljniji pregled najnovijih kretanja i dalje perspektive za svaki poljoprivredno-prehrambeni sektor.

Pad proizvodnje objašnjava se manjom površinom ozimih žitarica, ali i suvim uslovima tokom razvoja useva, posebno za pšenicu. Padavine krajem maja i juna ublažile su pritisak na letnje useve.

Procenjuje se da će se potrošnja žitarica u EU smanjiti 0,6 odsto u 2019/20. godini, uglavnom zbog pada potražnje pekara i prehrambenih proizvoda. Međutim, ova smanjena potražnja ne bi trebalo da traje, a ponovni rast očekuje se u 2020/21.

Više suncokreta i soje, manje šećerne repe

Kada je o uljaricama i proteinskim usevima reč, proizvodnja uljane repice u 2020/21. trebalo bi da bude na sličnom nivou kao u 2019/20. godine – 15,4 miliona tona. Proizvodnja suncokreta trebalo bi da dostigne 10,4 miliona tona, što je povećanje 3,7odsto u odnosu na 2019. i 2020. Proizvodnja soje i zrna proteina takođe bi trebalo da se poveća, da dostigne 2,8 miliona tona, odnosno 4,5 miliona tona respektivno.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da bi 2020/21. proizvodnja šećera trebalo da ostane na istom nivou kao u 2019/20, uprkos smanjenju površine šećerne repe za tri odsto. Očekuje se da će manja potražnja za etanolom i manja prodaja prehrambenih proizvoda rezultirati manjom potrošnjom šećera u EU u 2019/20.

Očekuje se rast potrošnje maslinovog ulja

U 2019/20. proizvodnja maslinovog ulja u EU ostala je četiri odsto ispod petogodišnjeg proseka. Mere karantina doprinele su povećanju maloprodajne prodaje i korišćenju maslinovog ulja u prehrambenoj industriji (npr. konzervirana roba), ali očekuje se da će neizvesnosti oko letne sezone 2020. godine dodatno doprineti smanjenju potražnje za uslugama u hrani. Sveukupno, potrošnja u EU bi i dalje mogla da poraste šest odsto u 2019/20. U 2020/20. godini, proizvodnja maslinovog ulja u EU trebalo bi da se poveća i dostigne 2,3 miliona tona (što je 20 odsto više u odnosu na 2019. i 2020).

Rekordno niska proizvodnja nektarina i bresaka

Dok se očekuje da će se potrošnja vina smanjiti sedm odsto zbog mera Covid-19, vinificirana proizvodnja za druge namene, poput sirćeta i rakije, trebalo bi da se poveća 33 odsto, posebno zahvaljujući izuzetnim merama koje je predložila Komisija za ove proizvode. Izvoz i uvoz vina iz EU će se smanjiti sedam i osam odsto u 2019/20.

Što se tiče sektora voća i povrća, cene jabuka su bile poslednjih meseci veoma visoke, zbog malog prinosa u 2019/20. Za breskve i nektarine očekuje se rekordno niska proizvodnja od 3,1 miliona tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova i krčenja područja zbog strukturno niskih cena i visokih troškova proizvodnje. To će imati pozitivan uticaj na cene, koje su već porasle za 19 odsto u prvih sedam nedelja sezone u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Proizvodnja svežeg paradajza trebalo bi da ostane stabilna 2020. godine, a pad proizvodnje u Španiji nadoknađen je očekivanim porastom u Poljskoj.

Mleko i mlečni proizvodi

Godine 2020. u EU moglo bi se prikupiti skoro 144 miliona tona, 0,7odsto iznad nivoa za 2019. godinu i više nego što se predviđalo u prolećnim kratkoročnim izgledima. To se zahvaljuje dobrim izgledima za kvalitet pašnjaka tokom proleća i leta i većoj dostupnoj i pristupačnoj hrani. Nemačka bi najviše trebalo da doprinese ovom rastu, a prate ga Italija, Španija i Holandija.

Uprkos izvozu koji bi mogao porasti dva odsto, pad domaće potrošnje sira mogao bi dovesti do nižeg rasta proizvodnje nego što se predviđalo. Za maslac i mleko u prahu predviđa se situacija slična 2018.

Manje govedine, više svinjetine

Očekuje se da će se proizvodnja govedine smanjiti 1,7 odsto u 2020. godini. To bi bila posledica manje potražnje prehrambene industrije, kao i ograničene ponude zbog manjeg stočnog fonda i ranog klanja životinja manje težine zbog nedostupnosti stočne hrane tokom suvog proleća.

Proizvodnja svinjskog mesa trebalo bi u 2020. godini neznatno porasti – 0,5 odsto, podstaknuta povoljnim cenama, povratom potražnje potrošača, solidnim perspektivama izvoza uglavnom u Kinu i nedavnim ulaganjima u taj sektor.

Konačno, 2020. godine očekuje se da će proizvodnja ovčijeg i kozjeg mesa pasti 1,5 odsto.

S. K. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *