Ratarstvo Uncategorized Vesti

“Sad im dajemo najkvalitetniju pšenicu pa neka je plate”

03. jula 2020.

Poljoprivrednici iz Banata, ali iz Braničevskog okruga, Šumadije i drugih delova zemlje negoduju zbog izjave stručnjaka za strna žita da su prinosi pšenice u Sremu i Mačvi veoma dobri i da ostali krajevi ne zaostaju za njima puno po rodu. Kažu da, naprotiv, ne pamte ovako lošu godinu i da jedva ubiru tri i po tone po hektaru. Ocenjuju da su izjave o dobrom rodu deo “tržišne igre tajkunskog lobija” koji nastoji da obori otkupnu cenu.

-To je tajkunska igra kakvu dobro poznajemo. Stalno nam govore kako je naša pšenica nekvalitetna i da zbog toga ne zavređuje višu cenu, pa evo sad je izuzetnog kvaliteta pa što je ne plate kako treba. Prinosi su zbog izrazito nepovoljnih vremenskih uslova u ovoj proizvodnoj godini mali ali kvalitet je odličan, sad nema izgovora za cenu – kaže za Agrosmart Ivan Vučković iz Požarevca, član Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije, koja je pre nekoliko dana poručila da razmišlja o organizovanju protesta zbog niske cene hlebnog žita.

Za sada protesta ipak neće biti jer, prosto, ratari nemaju vremena za to, od jutra do mraka su na njivama da bi skinuli useve, ali to, naglašava Vučković, ne znači da nezadovoljstvo ne raste.

-U Braničevskom okrugu prinosi su od 2,5 do pet tona po hektaru. ali ratara koji skidaju četiri i po i pet tona je jako malo. Voleo bih da upoznam tog proizvođača koji je, kako pišu mediji, rekao da ima 9,43 tone po hektaru u ovako teškoj godini kada smo tek u maju dočekali kišu – kaže Vučković.

Dodaje da je na više od stotinu hektara, koliko je on dosad požnjeo pšenice, uslužno i za sebe, kvalitet jako dobar – hektolitar je 78-80, proteini 12 odsto…

-Cena koja bi pokrila proizvodnu je 21 ili 22 dinara. Ovih 17 ili 18 dinara, koliko otkupljivači daju nema smisla ni komentarisati – veli on podsećajući na zahteve upućene resornom ministarstvu da se kroz otkup određenih količina za robne rezerve definiše i bolja cena za ratare ali Vlada se još ne izjašnjava o tome.

I Željko Petrov iz Alibunara upozorava na tešku situaciju kada je o prinosima reč.

-Od Zrenjanina do Alibunara jako je loš rod, po jutru od 1.000 do 2.500 kilograma. Ne pamtim kad je bilo tako. Banat je stradao zbog suše, kiša je stigla kasno, u najvažnijim razvojnim fazama nije bilo vlage – kaže on.

Komentarišući cenu od 18 dinara koja se ovih dana najčešće pominje, Petrov kaže da banatski ratari ne mogu biti zadovoljni ni sa dvostruko višom cenom jer su prinosi katastrofalni.

-Totalno smo u gubitku, poručuje ovaj poljoprivrednik.

Pomenimo, očekuje se ukupan rod hlebnog žita od oko 2,3 do 2,4 miliona tona. Za izvoz bismo, prema procenama, mogli imati između 800.000 i 1.000.000 tona.

S. G. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *