Drugi pišu Radoznalost Uncategorized

Poslednji ekser u mrtvačkom sanduku poljoprivrede kakvu poznajemo

26. juna 2020.

Ako ste se nadali da će subvencije u poljoprivredi biti veće, žao mi je, od toga ništa biti neće. Vučić će sigurno ispoštovati volju glasača i nastaviti da vodi agrarnu politiku kakva je vođena do sada. Što bi menjao bilo šta.

Ako ste mislili da država isplaćivati 100 ili 300 evra po hektaru kao što to daju gotovo sve države u Evropi sem naše, žao mi je. Na to slobodno možete zaboraviti.

Ako mislite da poljoprivreda treba da dobija najmanje pet odsto para iz budžeta, žao mi je jer su šanse da se to desi nikakve.

Ako ste se nadali da će otkup pšenice, suncokreta ili soje biti po realnim cenama, žao mi je to se neće desiti.

Ako smatrate da otkup maline, kupina, višanja ili bilo čega drugog nije pravičan i da najveći deo zarade uzimaju otkupljivači, žao mi je, tako će se raditi i ubuduće.

Ako mislite da mladi treba da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom, a da država pomogne većini a ne samo članovima SNS-a, znajte da će to ostati samo lepa priča. Nema para ni za članove naprednjaka.

Ako mislite da će bilo kakvi protesti poljoprivrednika naterati bilo koga da poveća cenu ili učini bilo kakvav ustupak, žao mi je, to je zaludan posao. Najjači protest je onaj koji se odigrava ne na drumu već u glasačkoj kutiji.

Ako ste mislili da državne njive ne treba davati investitorima na 30 godina, žao mi je, ali tako će se raditi dok se sve ne razdeli.

Ako ste mislili ta su te njive trebali dobiti poljoprivrednici, žao mi je, što bi im to neko dao.

Što bi vam neko dao ono što ne tražite i protiv čega ste glasali na upravo zvršenim izborima. Po selima se listom glasalo za SNS negde i 90 odsto. Znači glasalo se za ono što jeste. Pa kad je tako, nek tako i ostane.

Jedno je sigurno. Na poslednjim izborima zakucan je i poslednji ekser u mrtvački sanduk poljoprivrede zasnovane na seoskim gazdinstvima, a taj ekser nije zakucao Vučić već sami seljaci. Šta ste glasali to ćete i dobiti. Država će nastaviti da podržava investitore, a seljaci će morati da motaju kablove za minimalac u stranim fabikama.

Bogati na selu biće sve bogatiji a siromašni sve siromašniji pod uslovom da žele da se bave poljoprivredom. Da ne budemo demagozi to bi bila neminovnost ko god da vlada, jer realno u Srbiji nema mesta za više od 100.000 gazdinstava koja mogu da žive od poljoprivrede, a to je verovatno previše gledajući razvijene zemlje EU. U Danskoj ih nema više od 40.000. Veliki voćnjaci, velike farme, vinogradarstvo, zdrava hrana na velikim posedima, ratarstvo u Vojvodini, povrtarstvo u selima oko gradova…. Poljoprvrednici će biti preduzetnici a svako gazdinstvo malo preduzeće. Niko to nije rekao, ni Vučuć ni naprednjaci ali seljaci da znaju da su za to glasali.

Za mlade je jedina šansa da se školuju i pobegnu iz sela i to važi za njih dve trećine. To vam ne kaže Vučić i naprednjaci preko svojih gaulajtera oni i dalje pričaju bajke o povratku na selo. Pričaju jedno a rade nešto sasvim drugo i za to imaju podršku dve trećina seljaka. To mora da se poštuje, ali ja imam jednu molbu za mlade: Knjiga, a ne njiva, to je jedina budućnost. Ostali vas samo lažu i kupuju vreme i spremaju vas da ostanete na selu da nadničarite jer neko treba da bere jabuke, jagode, maline i to za sitne novce. Nadničara će uvek trebati.

Milovan Lukić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *