Reč struke Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke

Venturia.inaequalis zapažena je u Evropi istovremeno sa početkom komercijalnog gajenja jabuke. Opisana je prvi put u Švedskoj još 1819. godine. Čađava pegavost lista i krastavos ploda jabuke je rasprostranjena u celom svetu gde god se gaji jabuka. Bolest se intenzivno javlja u uslovima vlažnog i prohladnog proleća i leta, a može biti bez značaja u uslovima suve i tople klime.

V.inaequalis je prisutna u našoj zemlji i, bez sumnje, predstavlja najzančajnijeg parazita jabuke. Redovno se javlja, prisutna je u svakom voćnjaku, a verovatno i na svakom stablu jabuke. U našim uslovima gajenja hemijska zaštita je neophodna da bi se obezbedio prinos.

U vreme procvata hemijske zaštite jabuke, sedamdesetih godina prošlog veka kod nas, u nekim državnim voćnacima vršeno je i do 32 tretiranja jabuke tokom vegetacije. Većina tih tretmana je bilo protiv V.inaequalis

V.inaequalis je štetna i u drugim zemljama. Na primer u SAD-u je najznačajnija bolest jabuke. Njen značaj se ogleda u količini fungicida korišćenih za zaštitu jabuke. U severoistčnom delu SAD-a oko 50% svih utrošenih fungicida, otpada na zaštitu jabuke od V.iaequalis.

Simptomi. Razvija se na svim zeljastim delovima biljke, a najzančajnija je na plodovima i lišću. Na mladarima je bolest bez većeg značaja.

Prvi simptomi se javljaju na čašičnim listićima, cvetnoj loži i peteljci cveta. Oni su u vidu tamnozelenih somatskih pega. Po pravilu, cvetovizaraženi u ovoj fazi sasušuju se i otpadaju. Ako je voćka obilno cvetala ovaj tip oboljenja ne mora biti mnogo štetan. Posle cvetanja zaraza se javlja na lišću u neposrednoj cveta. Na listićima koji se javljaju iz pupoljaka pege su uglavnom na licu. To su krupne, mrko zelene pege koje se uvećavaju.

Na listu se javljaju dva tipa pega:

1) jasno definisane, okruglaste, sa karakterističnom prevlakom;

2) somotaste pege bez jasno izražene ivice koje mogu prekrivati veći deo lista. Pri ranoj i jačoj zarazi lista dolazi do deformacije, kržljanja, uvijanja i opadanja lista pre vremena, već u julu i avgustu.

Na plodovima zaraza može nastati od zametanja pa do berbe. Prve zaraze se javljaju na plodu u bliziničašičnih udubljenja. Uvećanjem ploda uvećavaju se i pege, koje mou ostati pojedinačne ili se spajaju i formiraju velike kraste. Ispod njih tkivo prestaje da raste, što dovodi do nepravilnog razvića i pojave pukotina. Kroz pukotine prodiru drugi mikoroorganizmi.

U slučaju kasnijih zaraza, mrkozelene pege imaju kružni oblik i retko zahvataju veću površinu.Prostiranje ovih pega biva zaustavljeno ponekad obrazovanjem sloja plute ispod zaraženog mesta. Tkivo se sasušuje i ispupči, a ponekad otpada. Na plodovima zaraženim pred zrenje pege su sitnije, gotovo ne primetne, ali u skladištu nastavljaju sa razvojem i daju kraste.

Zaraza se retko javlja na mladarima i to samo na nekim sortama, pa nemaju veći značaj.

Ciklus razvoja. Patogen prezimljava u opalom lišću. Peritecije se počinju formirati tokom jeseni i zime. Optimalana temeperatura za početak formiranja je od 8-12 C.Prve peritecije se formiraju pre pojave prvog lišća. Međutim, većina peritecija i askusa dozreva u vreme otvaranja rodnih pupoljaka. Askusi dospeli na list klijaju jedino ako se nalaze u vodenoj sredini za izvestan minimalni period vremena pri temperaturi od6-26 C. Kada parazit ostvari zaraz ploda ili lista, više ne zavisi od spoljne vlažnosti, jer vodu dobija iz tkiva domaćina. Međutim, dalji razvoj je zavistan od temperature. Na primer, na temperaturi od 20-24 C od ostvarene infekcije do formiranja pega prođe 8-12 dana, a na 7 C inkubacija traje 17 dana.

Mlado liće je podložno zarazi i sa lica i naličija, dok na starijem lišću kutikula s lica postaje otporna, dok naličije ostaje osetljivo.

Suzbijanje.

Osnovna mere suzbijanja je hemijska mera. Za uspešnu zaštitu mora se temeljno isprskati biljka pre i odmah posle kiše, od vremena otvaranja pupoljaka pa sve dok se sve askospore ne izbace iz peritecija. Ako se spreče primarne zaraze askosporama, biće manja potreba za zaštitom u toku vegetacije.

Prvo tretiranje se izvodi kada se na pupoljcima pojavi zeleni vrh; drugo kada su mišije uši 1-2cm; treće, kada su pupoljci zbijeni u cvast; četvrto, u fazi roze pupoljak i punog cvetanja i peto, kada opadne 90% kruničnih listića.

Vladimir Kostić dipl. inž. zaštite bilja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *