Pčelarstvo Stočarstvo Tehnologije

Bolesti pčela – Američka kuga

  Opstanku na planeti najviše doprinose pčele kao glavni oprašivači voća i povrća, a njihovim nestankom bila bi dovedena u pitanje proizvodnja hrane, pa samim tim i opstanak civilizacije. Struka procenjuje da bi nestankom ovih  besplatnih ,,radilica,, biljni svet nestao za četiri godine. U najvećem broju slučajeva glavni krivac za nestajanje pčela je naravno čovek. Neodgovorno ponašanje u slučaju trtiranja useva i plodova u cvetu, kao i nepoznavanje bolesti pčela združeno postaju pravo gubilište za najznačajnijeg živog stvora na planeti. Svakako osim čoveka najveća opasnost po pčele ja Američka kuga pčelinjih društava.

  I pored brojnih akcija, upozorenja i zakonskih kazni, već godinama svedoci smo kako u Srbiji, tako i u svetu masovnog pomora pčela zbog raznih bolesti i prekomerne upotrebe pesticida,  kojima se prska voće,  što dovodi do smrti ovih životinja. U ovim sitacijama, velika je šteta ne samo za pčelare već i za ceo ekosistem u kome žive pčele. Protiv ove neodgovornosti, teška je i očigledno, duga borba. Međutim u pčelinjacima vrebaju i drugi problemi jer košnice, odnosno pčelinja društva napadaju i razne bolesti i štetočine .

    Kao jedinka pčela ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodan kompletan pčelinjeg društva odnosno jedna matica, nekoliko desetina hiljada radilica i nekoliko stotina trutova. Kako pčele žive u biološki veoma složenoj zajednici, bolesti koje ih pogađaju u mnogo čemu razlikuju od bolesti ljudi i domaćih životinja.

    Nove tehnologije donose i nove nepoznanice i probleme, kao i u svim drugim oblastima. Takav način pčelarenja pogoduje širenju bolesti, jer često pčelari ni ne znaju da  tokom prenosa saća može preneti uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu. Sa druge strane, verovali ili ne,/ za one koji nisu pčelari / postoji veliki broj parazita, bakterija, gljivica i virusa, koji napadaju pčelinje zajednice i nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Zato pčelari znaju, da bi se sačuvalo zdravlje pčelinje zajednice neophodna je redovna kontrola društva zbog preventive ali i kako bi se bolest zaustavila ukoliko je ima.

    Poznavanje osnovnih simptoma bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere sanacije. Prilikom kontrole košnica treba razlikovati bolesti pčela i bolesti pčelinjeg legla koje se relativno lako uočavaju jer dovode do nepravilnosti u leglu.

    Američka kuga pčelinjeg legla poznata i pod imenom Američka trulež legla,  je bakteriska bolest,  koja  predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema pčelinjih zajednica. Bolest karakterišu promene na poklopljenom leglu dok odrasle pčele ne obolevaju. Uzrok ove bolesti je bakterija iz familije Bacillaceus – Penibacillus larvae štapićastog oblika i veličine 2,5 do 5milimetara. Ali, neka vas ne zavara njihova veličina jer mogu da naprave ogromnu štetu u pčelinjaku. Bakterija ima vegetativni oblik i spore koje su veoma otporne u spoljnoj sredini i u sasušenoj masi na dnu starog saća mogu da prežive, verovali ili ne 30-40 godina. Spore su otporne i na većinu dezificionih sredstava koje se koriste u pčelarstvu. Za razliku od spora vegetativni oblici su osetljivi na toplotu, isušivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Međutim, u slučaju tretiranja košnice lekovima antibioticima vegetativni oblici bakterije prelazi u svoj mnogo otporniji oblik – spore.

   Američka kuga pčelinjeg legla je prisutna u celom svetu, brzo i lako se širi i drugo zadržava u pčelinjacima. Glavni izvor infekcije su zaražene, bolesne i uginule larve, med, polen, saće i unutrašnje površine košnice i oprema u samoj kosnici. Infekciju na žalost, šire i pčelari kada spajaju ramove slabijih sa jačim društvima bez prethodne zdravstvene kontrole društva.

Bolest prenose i same pčele

Do infekcije može doći tokom seobe pčelinjeg društva, preko zaraženog meda koji se koristi za prehranu pčela, ali i mehaničkim putem i preko insekata parazita kao što je voštani moljac, ose, muve…   U slučaju inficiranih lavi u košnici bolest mogu prenositi i same  pčele radilice, negovateljica i čistačice koje čiste ćelije i pripremaju ih za polaganje jaja. Spore dospevaju na njihovo telo i šire se u nove ćelije.

Simptomi

    Prvi simptom koji ukazuje da nešto nije u redu je raštrkanost samog pčelinjeg društva koje nije jako i kompaktno kako bi trebalo da bude. Promene su vidljive i na poklopcima ćelija i to treće nedelje nakon inficiranja. Poklopci postaju tamniji, čak tamno mrke boje, pokvašeni su i lako se skidaju, javljaju se rupice na ivicama koje su posledica pokušaja pčela čistačica da očiste leglo. Nakon toga dolazi do isušivanja larvi što dovodi do uvlačenja poklopca ka unutrašnjosti ćelija, a larve se pretvaraju u žitku lepljivu masu braon boje i nakiselog mirisa. Vremenom ova masa se suši i lepi za dno ćelije pa je lako uočljiva u košnici.

     Za potvrdu dijagnoze najbolje je odneti na pregled uzorak saća sa poklopljenim leglom veličine 10 x10 santimetara.Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju koja se nosi u veterinarsku dijagnostičku ustanovu. Uzročnik se može naći u medu tako da se i on po potrebi dostavlja na pregled.

Za ovu bolest, ne postoji lek!

      Na žalost nauka  još nije došla do rešenja za ovu pošast. Ukoliko se potvrdi laboratorijom oboljenje, moraju se poštovati mere koje propisuju Pravilnici. To znači da se pčele prvo „uguše”, a zatim se vrši spaljivanje pčela ali I kopletnih društava , ramova,vosak i svim otpaci iz košnice. Oprema i košnice se dobro mehanički očiste i rigorozno dezinfikuju.

Slučaj prijaviti nadležnima, radi naknade

  Afrička kuga pčela mora obavezno da se prijavi nadležnim institucijama. Pčelar dobija nadoknadu za sanirana društva, ali samo ukoliko se oboljenje prijavi na vreme, odnosno u roku od dva meseca nakon pojavljivanja zaraze što se utvrđuje pri postavljanju konačne dijagnoze u laboratoriji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *