Drugi pišu Tehnologije Vesti

Dobar dan Robote!

četvrtak, 14. maja 2020.

Piše: BORIS BERISAVLJEVIĆ, dipl. inž. stočarstva i međunarodni konsultant

Pre samo par decenija, roboti na farmama za proizvodnju mleka su bili prava retkost. Prema predviđanjima najvećih svetskih proizvodjača robota za mužu krava– VMS (voluntary milking system) već 2025. godine više od 50 odsto mleka u zemljama severne Evrope ce biti “pomuženo rukama” robota.

Boris Berisavljević, ekspert i konsultant u oblasti stočarstva

U ovom trenutku, Norveška je već preskočila tu magičnu cifru od 50 odsto, i ubrzanim korakom ide ka totalnoj robotizaciji na mlečnim farmama. Nagli porast tražnje za robotima zabeležen je proteklih godina u Velikoj Britaniji, koja danas na svojim farmama ima preko 1.100 robota. Ovo je zemlja koja je gledajući na ukupan broj instalirane VMS opreme, zapravo vodeća zemlja Evrope.

Na tržištu farmeri prepoznaju četiri – pet velikih kompanija (Lely, DeLaval, GEA, Fullwood, Boumatic) koje su se i do momenta robotizacije, isticale kvalitetetom svojih proizvoda i usluga.

U suštini, osnovni principi muže su vrlo slični, kao i tehnički detalji koje svaka od kompanija ističe kao svoju prednost. Ono što robote čini različitim, se svodi na kvalitet softvera, odnosno programa kojima se upravlja procesom muže i sakupljaju podaci od vitalnog značaja za upravljanje proizvodnjom mleka na farmi. Takođe, još uvek traju diskusije da li su bolji roboti opremljeni laserima ili kamerama i koje su zapravo prednosti ili mane primenjenih rešenja.

Za same farmere, bitno je da znaju da se radi o visokokvalitetnim proizvodima i da će uložena sredstva sigurno opravdati očekivanja. Roboti rade pouzdano, vrlo su efikasni, a samo održavanje nije komplikovano. Popularnost koju VM-sistemi imaju u Evropi nije slučajna. Struktura poljoprivrede, nedostatak radne snage i pozitivan odnos farmera prema novim tehnologijama su nedvosmisleno išle u prilog procesu robotizacije.

U SAD i svim zemljama koje imaju veliki broj farmi sa po 1.000 i više grla, roboti nisu ni izbliza postigli takvu popularnost kao kod EU farmera. Jednostavno, roboti još uvek nisu najefikasnije rešenje za velike farme. Ipak, treba reći, da postoje farme u SAD koje imaju po desetak i više robota, i gde se proizvodnja mleka odvija bez problema.

Možda je prerano za izvođenje zaključaka, ali izgleda da se proizvodnja mleka u svetu polako deli između robota i rotacionih platformi (popularnih “karusela”) kao sistema koji imaju potvrđen kvalitet i efektivnost.

Da uvođenje robota u sistem proizvodnje mleka nije baš jednostavan posao, to je dobro poznato. Ipak, često se dogodi da prodavci opreme “zaborave” da svojim klijentima objasne ekonomsku stranu poteškoća sa kojima će se sigurno tokom  promene sistema sresti. Ekonomski gubici, koji se javljaju u prvim godinama nakon robotizacije procesa muže su značajni i oni se moraju sagledati u sklopu ukupnog investicionog plana.

Genetski profil stada, odnosno anatomska i fiziološka prilagođenost krava na novi sistem muže je glavni faktor koji utiče na efikasnost rada robota.

Na osnovu iskustava, ali i vrlo dobre baze podataka (naročito onih dobijenih iz Kanade i Norveške), sa sigurnošću se može reći, da će od ukupnog broja krava u stadu 40 – 50 odsto grla imati problem da novim načinom muže. Da bi u potpunosti rešili “genetiku” u stadu, farmama je potrebno čak do šest godina kontinuiranog rada na genetskom unapređenju stada. Ovo vreme je potrebno ako se ima u vidu korišćenje konvencionalnog semena bikova, uz obrt stada do 25 odsto na godišnjem nivou.

Velika je sreća da je robotizacija kao intenzivan proces počela nakon masovne primene genomske selekcije (u Srbiji se još uvek genomska selekcija najblaže rečno “ignoriše” od strane struke ) u stadima holštajn krava (Holstein), čime se znatno smanjuje rizik od pogrešnog izbora grla, potrebnih za konsolidaciju stada.

Da bi roboti bili maksimalno efikasni, stado mora da bude ujednačeno kada je u pitanju kvalitet vimena (visina zadnjih sisa, rastojanje između sisa, njihova dužina), brzina muže, temperament životinja i kvalitet nogu. Korelacija nabrojanih osobina, sa ostalim parametrima koji čine odgajivački (selekcijski) indeks, je od presudnog značaja za kreiranje progama genetskog unpaređenja stada. Krajnji cilj je homogenizacija stada u cilju optimalizacije rada opreme, uz očuvanje kavaliteta stada.

Postavljati pitanje da li je robot neophodan više nema smisla. Robotizacija farmi će se nastaviti, što nam ujedno govori da će paralelno sa njim biti prisutni i drugi porcesi koji se tiču efikasnosti proizvodnje mleka. Ono što je sasvim izvesno, to je da će “vezani sistem držanja” krava vrlo brzo otići u istoriju, ali valja očekivati i značajne izmene u kompletnom menadžmetu stada.

Takođe, nije loše još jednom naglasiti koliki je značaj kvalitetnog prikupljanja i obrade podataka na nivou farme. Robotizacja je omogućila uvođenje novih (merljivih) parametara u selekcijske indekse, i time značajno pomogla industriji veštačkog osemenjavanja i farmerima u definisanju svojih proizvodnih i odgajivačkih ciljeva. U Srbiji treba očekivati da ćemo uskoro videti ekspanziju VM-sistema. Problemi sa radnom snagom, vlastiti investicioni potencijal, kao i dostupna finansijska pomoć,   glavni su motivi koji pokreću naše farmere na razmišljanje, odnosno nabavku robota.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *