Drugi pišu Uncategorized Vesti

Glad preti posle pandemije, moguće nestašice i visoke cene osnovnih useva

Najveća globalna pošast nije ni okončana, a već se nazire opasnost od nove nevolje.

Info 11.05.2020.

Glad preti posle pandemije, moguće nestašice i visoke cene osnovnih useva

Foto: Ilustracija

Dok korona virus i dalje, doduše manje agresivno, širi zarazu, cena pšenice na berzi kontinuirano raste i najavljuje da će hleba manjkati u mnogim državama. Ponajviše gde je i najpotrebniji, u najsiromašnijim društvima.

Biblijske razmere

FAO, afilacija za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija, upozorila je da ove godine može doći do gladi biblijskih razmera.

Povod za zabrinutost je izrazito sušna sezona u nekoliko najvećih izvoznika žitarica, što, u kombinaciji sa otežanom distribucijom usled brojnih prekida i ograničenja u saobraćaju, može dovesti do nestašica ili cenovne nedostupnosti pojedinih osnovnih useva.

Pre bezmalo mesec dana Kina i Vijetnam su zabranili izvoz pirinča, dok je još krajem marta Rusija do kraja juna izvoz žitarica (pšenica, ječam, raž, kukuruz) limitirala na sedam miliona tona, količina koja je, uprkos uvećanim cenama, rasprodata za dvadesetak aprilskih dana. Pri tome, iz Nemačke stižu glasovi da velika suša jako otežava nicanje pšenice, te da će rod biti osetno redukovan.

Na sušu se žale i u ruskim južnim, žitorodnim okruzima i cene da će rod svakako biti umanjen. Istovremeno, pandemija korona virusa je ovu zemlju zahvatila mesec dana nakon Evrope, pa je teško očekivati da će se okončati pre ubiranja letine. Skoro je izvesno da će u Rusiji trajati, i ometati, tokom žetve.

Prevrati i migracije

Nervoza, pak, nije obuzela samo države-izvoznke navikle na sasvim solidan devizni prihod. Još više su se uznemirile vlasti u zemljama uvoznicama.

Sveže je sećanje na očajnu žetvu 2010. godine, kada su nestašice i visoke cene uzbudile mase u arapskim zemljama. Strah od gladi bio je ogroman, našao se i (beznačajan) povod dovoljan da podstakne i razbukta masovne pokrete, kasnije označene kao “Arapsko proleće” i emigrantski talas ka Evropi.

Aktuelne vlasti, naravno, ne žele ništa slično i pokušavaju što pre obezbediti hranu. Egipat je sa 11,5 miliona tona najveći uvoznik pšenice, sledi Indonezija sa 10 miliona, tu su Nigerija (7,7), Alžir (7) i Turska (5,5). Još četrdesetak zemalja uvozi najmanje milion tona.

Sa druge strane, već dvadesetak godina vodeći izvoznik je Rusija. Lane je rod bio 73, izvezeno je 34 miliona tona. Evropska unija je uzgajila 156, od kojih je višak 30 miliona, dok su kompanije iz SAD plasirale u inostranstvo 25 od 52 miliona tona roda.

Znatne viškove imaju i Kanada, Argentina i Australija. Međutim, svaka od država izvoznica je najavila da očekuje manje viškove od uobičajenih.

Uvoznici bez deviza

Očito, razloga za brigu oko ovogodišnjeg roda pšenice ima. Dodatne probleme stvara i niska cena nafte.

Naime, ruski izvozni prihodi umnogome zavise od inoplasmana nafte i gasa. Kako oba energenta već nekoliko meseci imaju pad potražnje, cene su krenule naniže.

Pandemija je drastično umanjila tražnju oba energenta, pa su se cene nafte sunovratile na dvadesetak dolara po barelu, naspram 60-70 koliko je iznosila u drugom delu prošle sezone. Iz Rusije su objavli da će pad izvoznih prihoda biti i do 40 odsto u odnosu na lanjskih 419 milijardi dolara, pa mnogi sumnjaju da su Rusi, kako bi nadoknadili deviznu oskudicu, zabranili izvoz žitarica igrajući na rast cena.

Međutim, još je veća nevolja što je pad cena na naftno-gasnom tržištu pogodio i neke od najvećih uvoznika, poput Nigerije, Alžira i Saudijske Arabije. Mnogi neće imati čime da plate pšenicu.

Slab rod ne bi bio jedini uzrok gladi, gotovo u istoj meri prehrambena izvesnost zavisi i od statusa kupca.

Male mogućnosti za pomoć

Pandemija je pogodila i ponudu i potražnju, dobro se vidi i na naftno-gasnom i na tržištu pšenice. Upravo stoga je jako raširena bojazan da glad ne poprimi istorijske razmere.

Već sada je u Africi u zoni velike gladi oko 135 miliona stanovnika, a ukoliko na leto rod pšenice bude slabiji, lako se može desiti da broj onih koji nemaju mogućnosti doći do korice hleba samo na Crnom kontinentu premaši i 260 miliona. Bila bi to katastrofa i svakako bi se prelila u šire nemire.

Mada je pretnja glađu na vreme uočena, jedino čime se može pomoći je racionalnija distribucija. Ostaje, naravno, i nada da će žetve u Rusiji, Nemačkoj, SAD i Kanadi ipak biti zadovoljavajuće.

Autor: Živan Lazić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *