Pčelarstvo Stočarstvo Vesti

Da li zbog zabrane kretanja pčelinjacima preti katastrofa?

Pčelari stariji od 65 godine koji su brojni nisu dobili dozvolu da u pčelinjake mogu da odu i u vreme policijskog časa, zbog čega srpskim pčelinjacima preti katastorfa.Tako smatra predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović koji napominje da će nakon završetka epidemije koronavirusa SPOS tražiti i pomoć države starim pčelarima, kao što će se pomoći i onima koji su zbog epidemije bili sprečeni da ostvare svoje prihode u poljoprivredi.

    On podseća da su na početku epidemije dobili podršku i ministra poljoprivrede i predsednice Vlade da i stariji mogu na pčelinjake. Tok epidemije je, međutim, brzo postao takav da je MUP odustao od izdavanja dozvola za pčelare starije od 65 godina.A upravo ti pčelari su svojevremeno zanovili proizvodnju meda u Srbiji, bilo iz hobija kada su otišli u penziju, ili kao dodatnu delatnost, što je vremenom postao i unosan biznis zahvaljujući kome je Srbija poslednjih godina na inostranom tržištu prepoznata kao proizvođač kvalitetnog meda.

   -„Problem je odlazak na pčelinjak ljudi starijih od 65 godina i obezbeđivanje pomoćnika za selidbu pčela. Mi smo sve to bili dogovorili sa Ministarstvom, međutim sada MUP ne odobrava njihovo kretanje, ali ni kretanje pomoćnika, čak i ako su mlađi od 65“, objašnjava Živadinović.

     Na pitanje kakve će to posledice imati po pčelarstvo u Srbiji, Živadinović kaže da bi mogle biti katastrofalne.Već sada pčele nemaju dovoljno hrane u košnicama, pčelari bi morali da ih prihranjuju, a ne mogu da odu u pčelinjak, a onda treba razvijati pčele, pomoći im da budu spremne za glavnu pašu.

– „Ima dosta ljudi u ozbiljnijim godinama koji su jako veliki pčelari i po broju košnica i po proizvodnji meda. Ima dosta ljudi koji žive isključivo od toga, ili im je to značajan izvor prihoda, tako da im je bukvalno ugrožena egzistencija ove godine“, napominje predsednik SPOS-a. Već sada pčele nemaju dovoljno hrane u košnicama, pčelari bi morali da ih prihranjuju, a oni stariji od 65 godina, kojih je veliki broj, ne mogu da odu u pčelinjak. Ostalo je, međutim, nerešeno pitanje starih pčelara, ali i onih koji pomažu pčelarima i starijim i mlađim od 65 godina.

Srbija godišnje proizvede od četiri do šest hiljada tona meda u slabijim godinama, do čak 10-11  hiljada tona u boljim godinama kada je pčelinja paša izdašnija. Ako ove godine pčelarima ne bude omogućeno da razviju svoje pčele, da ih pripreme za pašu, biće problema. Poseban problem je, selidba pčela jer tokom nje pčelar ne može sam da ide na pčelinjak.mada struka napominje da je u ovoj situaciji moguce očekivati i neku od bolesti pčelinjih društava što bi tek izazvalo nove pobleme. Sa druge strane pčelari apeluju i na svoje kolege poljoprivrednike da se humano odnose prema pčelama u vreme tretiranja na svojim gazdinstvima

       Zarada Srbije od izvoza meda, koji je u najvećoj meri kupovalo EU tržište, poslednjih godina je rasla.Zato je, ističe Živadinović, apsolutno bilo nužno da se omogući da i prevoznici i oni koji pomažu prilikom utovara i istovara košnica, mlađi od 65 goidina, takođe dobiju dozvolu kretanja. Sve je to, kaže, bilo dogovoreno, ali je sada zaustavljeno.
      Zarada Srbije od izvoza meda, koji je u najvećoj meri kupovalo EU tržište, poslednjih godina je rasla. Sa skoro 10 miliona dolara izvoza 2017. bila  je sedam odsto bolja od 2016, da bi u 2018. izvoz bio vredan 12,3 miliona dolara, a u prošloj godini pao na nepunih 10 miliona dolara.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *