Reč struke Zaštita bilja

Biljni karantin

U borbi protiv štetnih organizama ( prouzrokovača bolesti, štetočina i korova) značajno mesto ima i biljni karantin. On predstavlja sistem zaštitnih mera koje jedna država organizuje da zaštiti sopstvenu teritoriju od uvoza ili prodora štetnih organizama, koji u toj zemlji nisu prisutni, ili se sreću u vrlo ograničenom intezitetu. Takvi štetni organizmi se nazivaju karantinski patogeni, štetočine i korovi.

       U današnje vreme biljni karantin dobija sve više u značaju jer međunarodna razmena dobara, praćena naglim razvojem brzih i savremenih saobraćajnih sredstava, predstavlja za svaku zemlju stalnu i povećanu opasnost od unošenja nekog parazita, štetočine ili korova, koji do tada u njoj nisu postojali.

          Zbog toga nedovoljno kontrolisana razmena ogromnih količna poljoprivrednih produkata, kao što su razne vrste semenskog i sadnog materijala i gotovih proizvoda, uzoraka zemljišta, ambalaže, neizbežno vodi i razmeni štetnih organizama. Zahvaljujući tome sa drugih kontinenata su tokom XIX i XX veka preneti štetni organizmi koji su u evropskim zemljama, pa i u našoj zemlji izazvali katastrofalne štete na gajenim biljkama kao sto su: plamenjača krompira 1842. godine, plamenjača vinove loze 1878. godine, plamenjača duvana 1957. godine, kalifornijska štitasta vaš 1932. godine, krompirova zlatica 1944. godine, dudovac 1948. godine i dr.

       Mnoge vrste iz evrope prenete su u Ameriku i takođe su u novoj domovini prouzrokovale štete sličnih razmera kao:mehurasta rđa, sušenje bresta, gubar, kukuruzni plamenac, , žitna pijavica itd.

   Pošto u ovom procesu ljudski faktor ima značajnu ulogu, svaka zemlja ima svoje propise kojih je dužna da se pridržava prilikom izvoza ili uvoza navedenih materijala, pre svega biljnog porekla. Tako, na primer, svaka pošiljka koja se izvoziili uvozi mora sadržati odgovarajuće zdravsteno uverenje kojim se garantuje da biljke ili biljni delovi nisu zaraženi štetnim organizmima koji su u zemlji uvozniku nepoznati. Ove poslove radi deo karantinske službe tzv. spoljni karantin u našoj zemlji organizovan jedinstveno za celu teritoriju, a funkcijoniše preko karatinskih stanica raspoređenih na svim suvozemnim, vazdušnim i vodenim graničnim prelazima.

      Pored spoljašnjeg karantina postoji i unutrašnja karantinska služba, čiji je zadatak da kontroliše uvezen biljni materijal namenjen daljoj reprodukciji. Njen zadatak je takođe i da onemogućava prenošenje prouzrokovača bolesti, štetočina i korova iz zaraženih u nezaražene rejone, ili iz jednog kraja zemlje u drugi. U unutrašnji karantin spadaju i zdravstvenni pregledi voćnih i loznih rasadnika, ukrasnog i drugog bilja . Pri tome se vodi računa o karantinskim i ekonomski važnim štetnim organizmima.    

       Promet zaraženim sadnim materijalom i drugim biljkama se zabranjuje i određuju se mere suzbijanja, a nekada i potpuna likvidacija rasadnika.

Galović Branko dipl.inž. zaštite bilja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *