Drugi pišu Uncategorized Vesti

Od 1. marta poljoprivredna gazdinstva mogu da prodaju hranu biljnog porekla

U Srbiji od 1. marta počinje primena pravilnika o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla, kojim će poljoprivrednim gazdinstvima biti omogućeno da proizvode i prodaju hranu biljnog porekla, potvrdilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.

Na taj način će kroz preradu moći da dodaju vrednost svojim primarnim poljoprivrednim proizvodima biljnog porekla, rečeno je agenciji Beta iz Ministarstv poljoprivrede, uz napomenu da se pravilnik ne odnosi na primarne biljne proizvode, kao i na prerađene proizvode namenjene sopstvenoj potrošnji na gazdinstvu.

Kako je precizirano, pravilnikom se definišu vrste proizvoda biljnog porekla, male količine proizvoda, odnosno maksimalne vrednosti na godišnjem nivou, uslovi za obavljanje delatnosti, kao i uslovi higijene hrane, koja podrazumevaju dozvoljena odstupanja od zahteva Zakona o bezbednosti hrane.

Pravilnikom se određuje i područje na kom se proizvodi mogu stavljati u promet, kao i deklarisanje i dokumentacija/evidencija koja je obavezna za proizvođača.

Iz ministarstva su naveli da će se svi koji će se baviti delatnostima u skladu sa ovim pravilnikom biti podeljeni u dve grupacije: proizvođači na gazdinstvu i proizvođači u objektima malog kapaciteta.

Kako je istaknuto, proizvođači na gazdinstvu mogu prerađivati isključivo proizvode poreklom sa sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva, a prerađevine mogu prodavati u svojoj i susednim opštinama, odnosno na manifestacijama u gradovima Srbije. Mesto prerade tj. objekat, takođe, mora biti na mestu gazdinstva.

Proizvođači u objektima malog kapaciteta mogu prerađivati primarne proizvode poreklom sa svog gazdinstva ili iz otkupa od drugih gazdinstava, do maksimalno 50 odsto potrebnih sirovina.

Mesto objekta malog kapaciteta može biti na gazdinstvu, ali i van mesta gazdinstva, a gotove proizvode mogu prodavati na teritoriji Srbije.

Naglašeno je i da su dozvoljena odstupanja od opštih uslova definisanih Zakonom o bezbednosti hrane i pripadajućim podzakonskim aktima ali tako da se omogući maksimalna fleksibilnost, a da se bezbednost hrane ne dovede u pitanje.

Kako se novim pravilnikom bliže propisuju maksimalne količine proizvoda koji mogu da se proizvedu ili stave u promet, na ovaj način može trgovati svako gazdinstvo koje proizvodi do 32 tone brašna ili dvostruko više u objektu malog kapaciteta.

Ukoliko se bave proizvodnjom hleba, peciva, pekarskih proizvoda, kao i testenina maksimalno se može prodati do 20 tona na gazdinstvu, takođe do 10 tona proizvoda od termički obrađenog voća, dok se voćni sokovi i nektari mogu prodati u količini do 16.000 litara, a sušeno povrće, kao i sušeno aromatično i začinsko bilje do četiri tone.

Na gazdinstvu se mogu prodavati i sušeno i kandirano voće do 16 tona, proizvodi od termički obrađenog povrća do osam tona, a biološki konzervisano, kao i marinirano povrće do 20 tona.

Dozvoljena je i prodaja sušenih, odnosno mariniranih pečuraka do četiri tone, hladno ceđenih biljnih ulja do 8.000 litara, do 16.000 litara hladno ceđenih napitaka, do četiri tone namaza biljnog porekla, do 16 tona ostalih obrađenih biljnih proizvoda, kao i do četiri tone ostalih biljnih proizvoda.

Podseća se da je po istom principu država olakšala rad i malim proizvođačima hrane životinjskog porekla u decembru 2017. godine i to onima koji nedeljno prodaju ne više od 100 kilograma mesnih prerađevina, 200 litara mleka, 500 jaja ili 100 komada živine.

autor: AP izvor: Beta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *