Radoznalost Tehnologije Uncategorized Vesti

Ovo su izumi kineske dinastije Han koji su promenili svet

Dinastija Han vladala je 400 godina i stvorila niz inovacija u različitim oblastima, od poljoprivrede, preko metalurgije, do seizmologije koje se i dan danas koriste

Foto: Pixabay.com

Kada je pukovnik Liu Bang postao prvi car dinastije Han 206. p.n.e., to je bio početak više od 400 godina vladavine koja je obeležila napredak u gotovo svim oblastima života, od knjigovodstva, preko poljoprivrede do zdravstvene zaštite.

Bilo je, takođe, velikih pronalazaka i dostignuća u nauci i tehnologiji – objašnjava Robid. D.S. Jejts, profesor sa katedre za istoriju i klasične studije na Univerzitetu MekGil u Montrealu.

Ovo su neki od najvećih izuma dinastije Han, koje koristi ceo svet.

Papir

Najstariji komadići papira koji još uvek postoje predstavljaju grub materijal koji je uglavnom napravljen od vlakana konoplje, a pronađeni su u jednoj grobnici u Kini 1957. godine. Procenjeno je da su nastali između 140. i 87. godine pre nove ere, prenosi History.

Foto: Pixabay.com

Međutim, Kai Lan, evnuh na Hanovom dvoru iz 105. godine nove ere zabeležen je u istoriji kao pronalazača prvog pravog papira. Prema zapisima iz Li Šija „Istorija nauke i tehnologije dinastije Kvin i Han“, papir je napravio drobljenjem i spajanjem kore drveća, konopje, platnenih krpa i ostataka ribarske mreže, a onda potapanjem tih delova u alkalni rastvor dobio je finija vlakna.

Tehnika izrade je uključivala kuvanje i prženje, pritiskanje, pečenje i na kraju izlaganje suncu i kiši kako bi se izbledela boja papira. Pošto je koristio repromaterijal koji je bio jeftin, cena papira je pala što je omogućilo razvoj tržišta.

Administrativna dokumenta su i dalje vekovima pisana na drvenim daščicama i komadima bambus, verovatno da bi se duže sačuvali – objašnjava Jejts. Međutim, nakon pada dinastije, pravi papir Kai Lana je doživeo pravu ekspanziju. Ovo otkriće je prenešeno u druge civilizacije, najpre u Japan 610. godine, zatim u arapske zemlje 751. godine, a 1150. godine papir je stigao i u Evropu preko Španije.

Dubinsko bušenje

Rudari iz rudnika soli u dinastiji Han, u prvom veku pre Nove ere, bili su prvi koji su koristili kranove i bušilice od livenog gvožđa kako bi iskopali rupe u zemlji duboke čak 1.500 metara, a prema navodima u knjizi Roberta Templeta „The Genius of China“.  Tehnika koju su razvili bila je preteča modernog istraživanja nafte i gasa.

Kolica sa jednim točkom

Drvena kolica sa jednim točkom osmišljena su u Kini 100 godina pre Nove ere, navodi se u članku časopisa „Tehnologija i Kultura“ iz 1994. godine, autora M.J.T. Levisa.

Foto: Pixabay.com

Seizmograf

U pitanju je uređaj koji beleži i meri seizmičke talase, odnosno potrese koji dolaze iz litosfere i izazivaju zemljotrese.

Žang Heng, drevni kineski naučnik, istraživao je oblasti od astronomije do izrade satova. Međutim, najpoznatiji je po tome što je napravio prvi uređaj za otkrivanje udaljenih zemljotresa, koji je predstavio na dvoru u Hanu 132. godine Nove ere. Dizajn je bio jednostavan – urna u kojoj je stajalo klatno.

Urna je imala sa svih strana otvore u obliku zmajeva u čijim ustima su bile loptice, a na postolju oko urne su bile žabe, odmah ispod zmajeva.

Kada bi klatno pokupilo vibracije, zmaj bi ispustio kuglu u usta metalne žabe stvarajući glasno zveckanje. Prvi put kada se to dogodilo, niko nije ništa osetio i svi su mislili da je još jedan u nizu propalih izuma, ali nekoli dana kasnije stigao je glasnik iz sela koje je bilo udaljeno 400 kilometara i obavestio cara da se tamo dogodio zemljotres.

Uzengije

Ni jedan odlazak na duža putovanja, niti vojni pohod nije mogao da se zamisli bez konja. Međutim, drevni konjanici su morali da puste da im noge odskaču od konja dok jašu, a Rimljani su se držali za sedla kao ne bi pali sa konja kada put postane previše truckav.

Pronalazač iz dinastije Han znatno je olakšao jahanje sa uređajem od izlivenog gvožđa i bronze u koji jahači mogu da stave svoja stopala, prenosi Templet u svojoj knjizi.

Bio je to revolucionarni izum koji se tokom nekoliko vekova proširio po čitavoj Aziji i Evropi, a što je zapravo omogućilo srednjovekovnim vitezovima da jašu konje u svojim teškim oklopima.

(T. T.)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *