Agroekologija Drugi pišu Tehnologije Uncategorized Vesti

Digitalni agronomi za proizvođače jabuka

06.01.2020 Nova ekonomija, štampano izdanje

FOTO: Nova ekonomija , Dušan Đorđević

David Blaževski i Mihajlo Milenković nikad se nisu bavili poljoprivredom, ali znaju dosta o proizvodnji jabuka, i u regionu i u svetu. Njihov startap Fresh Agriculture Technologies koji su napravili u januaru 2018. razvio je MapMyApple. To je mobilna softverska aplikacija koja malim i srednjim proizvođačima jabuka pomaže da povećaju prinose, optimizuju troškove i vode evidenciju o svojim radovima u polju. 

Mihajlo (na slici sa naočarima) je iz Niša. Ima još jedan ispit na Mašinskom fakultetu. U njegovom CV-u piše: U Lisabonu radio u startap akceleratoru,  u Ženšenu stipendista u Google kampu za inovacije. Pre nego što je sa Davidom napravio startap, učestvovao je u programu Mladi lideri Delta holdinga. David je poreklom iz Skoplja. Završio je Fakultet FEFA.  Radno iskustvo: Strawberry Energy, Telenor banka… Dao otkaz u British American Tobacco (BAT) u Rumuniji, na poziciji menadžera  za tri fabrike u JIE, i posvetio se startapu. U njihovom timu su i ekonomista Jovana Đorđić, Stefan Manja koji je završio Poljoprivredni fakultet  i IT,  i usput podigao svoj zasad jabuka, programeri Vuk Ivanović i Miloš Zinaić. Tu su i konsultanti agronomi i nadzorni odbor.

Kako ste napravili startap?

David: Ideja je, kao kod većine startapa, nastala bukvalno u kafiću. Deda našeg druga ima voćnjak i njegova večna dilema je: „Agronom je skup, ne znam čime i kad treba da prskam”. Onda krenete da istražujete iz znatiželje. Prateći veštačku inteligenciju i startape, uvideli smo da se dosta toga automatizuje da bi se skratio proces.  Naša inovacija je procesna inovacija koja pomaže malim i srednjim proizvođačima jabuka. To znanje koje fali malim proizvođačima, dajemo na telefonu, u svakom trenutku, i jeftiniji smo jer je izlazak agronoma na teren 90 evra. 

Zanima me vaš odnos prema riziku i promeni jer iz ste iz komotne pozicije zakoračili u neizvesno.

Mihajlo:  Meni je bilo lakše da sve napustim jer sam već bio u startapu. Nije nam teško palo, hteli smo sami da stvorimo nešto, to nas je oduvek vuklo. 

David: Ja sam dao otkaz u BAT-u u Rumuniji, iako mi je karijera bila zagarantovana u narednih 10 godina. Imao sam ponudu za Englesku, spremnu vizu i radnu dozvolu.

Šta su vam rekli roditelji i prijatelji?

Mihajlo: Njegova majka je plakala (smeh).

David: Kad sam došao kući iz Bukurešta za vikend, rekao sam da dajem otkaz. Ljudi vam kažu: „Vi niste normalni”. Što biste davali otkaz u multinacionalnoj kompaniji gde ne brinete kad će plata, i ulazite u poljoprivredu koja ima potencijal, ali neiskorišćen. Taj rizik nije bilo lako prihvatiti. Ali, oduvek sam hteo startap i da radim nešto oko novih tehnologija.

Zašto ste izabrali jabuke?

David: Jabuke jer su najrasprostranjenije, ima puno dostupnog znanja i naučnih radova o jabukama. Primena tehnologija u jabukama nije tako kompleksna kao kod drugog voća.  

Postoji i evidentan jaz u prinosima: 20 tona po hektaru kod malih jabukara, prema 70 tona na velikim plantažama. To je potencijalno 20.000 dolara po hektaru godišnjeg prihoda malog jabukara da je primenjivao potrebne agrotehničke mere (đubrenje, navodnjavanje, prskanje).

Srbija je u Evropi šesta po proizvodnji jabuka. Nismo loši, imamo najmoderniju tehnologiju u smislu uzgajanja jabuka i agronome koji koriste svetska znanja. Srbija je znatno bolja nego što je bila pre 10 godina. Tu smo videli priliku za nas. Sa svim promenama zemljišta i klime vrlo je teško malom jabukaru da ima znanje kako da se odnosi prema svim tim promenama. Mi pratimo trend smart farminga i pomažemo proizvođačima da donose dobre odluke na odnosu podataka iz njihovih voćnjaka.

Zašto vam poslovna politika nije „bolje prvi u svom selu”, već gledate više ka američkom tržištu?

Mihajlo: I dalje naše kampanja gađa Srbiju i Severnu Makedoniju, imamo korisnike u Mađarskoj i Hrvatskoj, dakle nije da nam nije važno ovo tržište. Ali, imamo dosta prepreka na srpskom tržištu. Problem sa kojim se suočavamo je tehnološka pismenost.  Zatim, postoji pitanje poverenja u aplikaciju. Teško je ubediti voćare da prate ažurirane planove preko telefona, jer više veruju agronomu uživo. Sa druge strane, oni koriste planove agronoma  zapisane u svesku, koji su možda i generički, ali i dalje više veruju tome samo zato što je neko došao u voćnjak jednom mesečno. Druga prepreka je niska tržišna cena jabuka.  Puno ljudi kaže „Ja krčim voćnjak, neću više da se bavim time”. 

David: Doći do ljudi koji gaje jabuke u Srbiji nije baš lako. Kao svaki startap, šaljete svaki dan mejlove. Tako smo došli do US Apple Assocition, to je najveća asocijacija sa 7500 malih i srednjih jabukara. Oni su otvoreno rekli „Nama treba ovakav proizvod”, i vi automatski dobijate kanal za ulazak na tržište, koji ovde u Srbiji nemamo. U Srbiji je makar osnovana asocijacija, u Makedoniji nema ni asocijacije. Takođe, sad ide zima u Srbiji, pa naš biznis ide na južnu poluloptu, u Australiju. Startap je u pravo to, koliko prilika ste iskoristili, a koje ste propustili.

Ne možemo da grešimo dušu, u Srbiji imamo dobar odaziv. Na primer, intervjuisali smo naše korisnike i shvatili smo da im je najveći problem zaštita voća.  Pustili smo beta test aplikaciju u kampanju na Fejsbuku: slikate jabuku i list, aplikacija prepoznaje bolest, i dobijete nazad informaciju koja je bolest i preporuku šta dalje. FB je kanal koji „radi” u Srbiji da dođete do jabukara. Ljudi su se prijavili, ostavili podatke da hoće da probaju takav proizvod, njih 200. Ne zanemarujemo Srbiju tek tako.

Mihajlo: Okrenuti smo Americi ne samo zato što je veće tržište, već  Amerika kasni za Srbijom 10 godina u modernizaciji zasada. Moderan, aktuelni način uzgoja jabuka je stigao u Srbiju iz Italije početkom 2000-tih. Jabuka u modernom uzgoju izgleda više kao žbun nego kao veliko drvo, i onda je lakše za zaštitu, uzgoj i branje, dakle troškovi su niži.

Sa druge strane, u Americi i dalje imaju ogromna stabla i kod njih tek stiže moderan način uzgoja. Dakle, bićemo prvi i ponudićemo im nešto što smo već probali da radi na zasadima u Evropi.

Iz čega se sastoji vaš proizvod iz ugla korisnika?

Mihajlo: Naš proizvod su u realnom vremenu planovi za uzgoj jabuku. To znači na osnovu svakog inputa i promene  u voćnjaku, algoritam će dati plan za primenu agrotehničkih mera. Od voćara tražimo da unese podatke kao što su sorta, godina sadnje, fenofaza, način navodnjavanja, analiza zemljišta, lokacija voćnjaka. 

David: Jabukari inače rade analize zemljišta, nije to njima strano. Lokacija voćnjaka nam je važna jer na osnovu lokacije mi znamo nadmorsku visinu i možemo formulom da izračunamo procenu prinosa.

Mihajlo:  Na početku sezone unosite podatke, veličinu ploda tražimo tri puta godišnje, debljinu stabla jednom godišnje. A na svakodnevnom nivou unose inpute  o tome šta su uradili u voćnjaku, i da li su ispoštovali planove ili su uradili nešto drugačije, i na osnovu tih povratnih informacija im damo novi plan.

David:  Voćarima su važni planovi, i kako da imaju dobar prinos, ali ne po cenu kvaliteta. U đubrenju i navodnjavanju zasada, čak i da pogrešite, neće uticati na prinos i veličinu ploda odmah. Kod zaštite i prskanja od bolesti štetočina, ukoliko pogrešite, efekat ćete videti vrlo brzo. Ukoliko ne reagujete i zakasnite, efekat ćete takođe videti isto brzo, u roku od 48 sati. 

Kako aplikaciju mogu da koriste agronomi? 

David: Mi ne želimo da isključimo „žive” agronome iz posla već da im preko aplikacije damo platformu za pristup voćarima i tako omogućimo još preciznije planove. Na primer, agronom u  Smederevu ima 20 voćara. Ja mogu da  mu dam pristup da kroz aplikaciju prati svoje voćare u svakom trenutku, šta su radili u voćnjaku, čime su prskali.  

Čak i da neće da koristi naše planove koje mi dajemo, može da koristi našu platformu za svoje planove što je opet pojednostavljenje procesa. Jer, mi kad se sretnemo sa njima u Kolarima na pumpi, oni nose sveske sa planovima od pre 10 i 20 godina.  Ne možete da radite isto kao pre 20 godina jer se menja klima, pojavljuju se nove bolesti. 

Šta ste od podataka uključili u aplikaciju?

Mihajlo: Imamo oko 100 metereoloških stanica u Srbiji koje smo uvezali. Čak i ako neko ima od korisnika svoju, možemo i nju da priključimo. Zatim, uključili smo satelitske (NDVI) slike voćnjaka. Plaćamo satelit koji pravi slike vašeg voćnjaka sa vegetacijom.  

David: Naš sledeći korak su senzori odnosno Internet stvari.  Naša vizija je da, u zavisnosti od različitih varijabli poput temperature i vlažnosti vazduha, ponudimo malim voćarima predikciju bolesti koja će se pojaviti u voćnjaku i damo preporuku: „Sad prskajte tim i tim, kreće bolest”. 

U kojoj fazi je MapMyApple?

David: Zatvorena beta faza, proizvod je  besplatan. Za prepoznavanje bolesti nam se javilo 250 ljudi.  MapMyApple kao aplikaciju, kad smo je stavili na Google Play, u prvih nekoliko meseci 1.600 ljudi skinulo je u Srbiji i Makedoniji. Ima i korisnika u Turskoj. 

Kako se finansirate? 

David: U vrlo ranoj fazi rizika  od propadanja, finansiramo se „angel” investicijama. Vrednost investicije je za sada 200.000 dolara. 

Ima li komunikacije sa velikim poljoprivrednim kompanijama i asocijacijama?

Mihajlo: Terstirali smo aplikaciju u Deltinom oglednom polju, i radimo sa njihovim kooperantima. Takođe, sarađujemo sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu. Više gledamo sa strane, iskreno, nismo pokušavali mnogo ovde. Kad probamo ovde, ide teže.

David: Nisam očekivao ako pošaljem 30 mejlova na 30 asocijacija u svetu, da dobijem 20 odgovora. Znači, to je znak da imamo nešto što je dobro. U septembru govorimo na Globalnom samitu preduzetnika u Grčkoj, zovu nas u London. Imali smo pozive kompanije Ecolog International iz Dubaija, koja ima svoje poljoprivrednike od kojih otkupljuje hranu za kampove UN. Prepoznali su našu aplikaciju. Probali smo i ovde, ali ide teže. Mnogo je više prihvatanja sa strane nego ovde. 

Gde zapinje? Da sad ovde prođu premijerka Brnabić i makedonski premijer Zaev, na šta biste im ukazali? 

Mihajlo: Prihvatanje tehnologija u poljoprivredi je problem. „Šta ti znaš bolje od mene”, je klasičan majndset za tehnologije. Ljudi su ogorčeni što nemaju podršku države, moraju da bace jabuku jer im je cena niska. Ne mogu da koriste našu aplikaciju kad ne mogu da prodaju ni ovo što sad imaju, a kamoli još veći rod.

David: 90 odsto ljudi u Srbiji mi kaže: „Ajde ti meni reši cenu”. To znači da imamo ozbiljan problem, nevezano sa nama. Poljaci imaju asocijaciju koja im daje svu podršku i subvencije.  

Američka asocijacija takođe pomaže mladim ljudima da dignu voćnjak i edukuje ih. 

Država može da utiče i na svest građana da tehnologija može da pomogne. Ljudi ne razumeju vrednost podataka koje imaju u voćnjaku i da na osnovu toga mogu da donesu bolju odluku nego na osnovu svezaka sa planovima od pre 35 godina. 

Kako je biti startap u Srbiji?

David: Kad kažete startap,  svi misle napisaću negde „ja sam CEO”. Stavićemu na instagram kako sedimo u lejzibegu, pijemo kafe. Startap je zanimljiv ako imate ideju koja nekome treba. Nije lako, ali radimo jer mi to volimo. Osećaj kad znate da nešto što ste pokrenuli danas vredi nula, sutra daj bože da vredi jedan, to je osećaj za koji nas dvojica radimo. U startapu su samo problemi, i dok ima problema vi imate rešenje koje nudite.  Ovde je kultura ako propadnete u poslu, smejaćemo vam se. U Americi kad propadneš, kažu ajde sad probaj opet i otvori novu firmu. Sistem vrednosti je ovde orijentisan na platu i siguran posao. 

Čime ste se bavili kad ste bili mlađi, na šta su vas roditelji usmeravali u detinjstvu?

David:  Na mene je dosta uticala majka, došli smo sami u Srbiju 2001. bez ičega. Ja sam naučen da rezultat dolazi ako radite i trudite se. Ja volim da radim. 

Mihajlo:  Mislim da je boravak u inostranstvu bitan zbog načina razmišljanja. Ne samo da se osamostalite, već promenite  pristup u poslu. Dobijete širinu u razmišljanju, slušanju, hrabrost da krenete: „E sad ćemo u Ameriku, nećemo samo u Srbiju”. Mene je oduvek privlačilo preduzetništvo. Ovo mi je treći pokušaj startapa. I moj otac je u biznisu, jeste bio uvek zauzet, ali sam uvek hteo da budem tako nešto kao on. Za sam početak startapa vam više treba hrabrost da krenete, nego novac.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *