Agroekologija Subvencije Tehnologije Uncategorized Vesti

Organska hrana u 2020. godini

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Izvezli smo najviše organsko smrznute maline. Oko 6 hiljad gazdinstava bavi se ovom proizvodnjom, za koju u Srbiji mena previše kupaca. Da je izvoz motiv proizvodnje?

 

    Primetno je da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.

Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.

„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.

Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.

Organska hrana koju Srbija proizvede uglavnom izvozimo

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sugeriše da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.

Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.

Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.

„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.

Ulaganje u organsku ima rezon

 Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.

U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.

Najveća farma u Evropi, ipak u Srbiji

Generalno rezulati su polovični, ali postoji i primer, ne dobre prakse, već primer savršene prakse u Srbiji. Naime,sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.Kod nas taj procenat još uvek nedostižan.

Danska prednjči u organskoj proizvodnji, evo i zašto!

Naime,samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proiyvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Kraljevo

Ono sto ohrabruje je  osnovanje novog centra za održivu i organsku poljoprivredu sa sedištem u Bapskom Polju na gazdinstvu Marka Orlovica, gde je i odrzana zavrsna radionica, formirana je nova osnovna obuka za organsku proizvodnju i podržano je nekoliko biznis planova za razvoj organske proizvodnje na ciljanoj teritoriji. Porodica Orlovic je slucajno uplivala u svet organske proizvodnje ali nakon par godina bavljenja ovim poslom mogu biti odlican primer da se moze uspeti. Nekolicina proizvođača najizvoznijeg organskog proizvoda nalaze se baš na području Kraljeva. Plataža Milana Novakovića u Žiči, uknjižila je sve moguće sertifikate. Maline sa ovog gazdinstav uglavnom konzumiraju Ameri. Dragan Roganović, koordinator radne grupe 7 Nacionalnog konventa smatra da je ova priča održiva

,, Mislim da je organska vrlo moguća u uslovima Srbije. U ruralnim područjima, naročito. Nezagađeno područje uz dobru praksu, odnosno tehnologiju proizvodnje može biti dobar zamajac. Naravno mere podrške su uvek neophodne.,,

Suma – sumarum

Naravno da na takve mere ne možemo računati. Negde se, ni svest ali ni savest ne može izmeriti novcem ni subvencijama. Poslednja afera u Srbiji odnosi se na slučaj ,,Jovanjica,,.Da li ovaj primer destimulie proizvđače ili dovodi potrošače u sumnju proizvoda koji kupuje. šten rečeno i jedno i drugo. Za pametna čeka ne mora da se crta.

Sa druge organska hrana vraćanas u tehnlogije pre la veka. Tada smo zaista uglavnom jeli organsko. Hemija gotvo da nije rimenjivana, danas je neizostavna mera agrotehnike. Traktor je bila retka mašina, uglavnom i samo za duboku brazdu, danas je motika muzejski eksponat. Čak i da želimo sve unapred ispisano, nama fali radna snaga za ovu našu priču. No da ne budemo pesimisti, vreme je najveći merilac naše realnosti.S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *