Agroekologija Stočarstvo Subvencije Tehnologije Vesti

Ukinuta vakcinacija svinja protiv kuge

Vest decenije: Svinje više neće biti vakcinisane, ostaje na snazi samo reon na  padinama Fruške gore. Da li će zabrana vakcinacije i stabilnost cena vratiti slavu srpskom svinjarstvu?

  Tri decenije se čekalo na ovu odluku i dočekalo od 15. decembra svinje na većini farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične svinjske kuge. Da li se time otvara mogućnost da za tri godine, kada se obnovi stočni fond i otpočne izvoz u zemlje EU, Srbija ponovo postane svinjarska velesila. Verovali ili ne 1866, po proizvodnji svinja po glavi stanovnika Srbija je bila ispred SAD. Svinjarstvo je stalo na noge u vreme knjaza Miloša Obrenovića, kada je uz šljivu, svinjetina bila prvi srpski izvozni proizvod. Daleke 1866. godine, šest godina nakon smrti Miloša Obrenovića, Srbija je na 1.000 stanovnika imala blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelja bilo manje od 900 tovljenika.

     U srednjerazvijene zemlje danas se računaju države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. Srbija danas ima 6,5 miliona žitelja, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja, dok Danska sa osam miliona stanovnika ima oko 32 miliona svinja. To govori da Srbija danas spada u nerazvijene zemlje.

      Naravno da ovo nije nemoguća misija, međurtim ona neće zavisiti samo od potpisa ministra, već ponajviše od onih drugih Zakona koji najčešće unište i najbolju želju. Danas, kažu, to je Zakon tržišta. Trenutna cena iznosu165 do 180 dinara po kilogramu žive mere. Drugo je pitanje i potrošnje, te brojke kažu da je godišnja potrošnja svinjetine po stanovniku 17 do 20 kilograma.

   Da se vratimo temi.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija, čime će vakcinacija svinja biti obustavljena u najvećem delu zemlje. Prema toj odluci, vakcinacija će privremeno ostati još samo na južnim padinama Fruške gore i u Morovičkoj šumi, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja.

   Branislav Gulan, član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji smatra da je vakcinacija svinja protiv kuge i zabrana izvoza živih svinja i svinjskog mesa, kako u zemlje u EU tako i preko njihove teritorije, bila je glavni razlog što je nemački „Tenis“ odustao od izgradnje farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji kako bi ih bescarinski izvozio u Rusiju.

 – Za srpsku ekonomiju , izuzetno važna mera jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja. Kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moći ćemo da izvozimo svinjsko meso u EU, ali i na druga tržišta na koja izvozimo preko teritorije članica EU, a preko kojih je sada izvoz zabranjen. Na primer, u Rusiju se svinjsko meso koje nije obrađeno i pripremljeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati samo avionom, što nije bilo isplativo – kaže Gulan.

    Vakcinacija, odnosno prestanak iste, smanjiće troškove državi za vakcine, koji su godišnje iznosili 25 miliona dolara. Stočari su vakcine dobijali besplatno, a plaćala ih je država iz budžeta i delom donacijama. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina i zato se deo njih protivio prestanku vakcinacije. Dakle ništa nije besplatno, naročito kada su džepovi bušni. Prema procenama stručnjaka, država će uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.

            Zavisno od kretanja na tržištu kretao se i tov. Decenijama se u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. U 2014. vrednost je bila 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu 19,9 miliona evra . Podaci statistike takođe ukazuju da smo pre 25 godina od izvoza srpske svinjetine inkasirali 762 miliona dolara .Dakle, bilo koja valuta nam je neophodna samim tim i  izvoz jer bez njega nema ni razvoja. Opomena da smo pre osam godina imali 4 miliona svinja  a danas 2,7 miliona svinja znači da ništa ne valja u sistemu od njive do trpeze ni u domaćim,  a još manje u izvoznim prilikama,

     Elem, da zaključimo. Od ove grane Obrenović je u 19 veku na volujskom prevozu snabdevao Evropu. Brojno stanje svinja svih kategorija nalazi se na  istorijskom minimumu sa 2,7 miliona svinja, što znači da treba podići proizvodnju i onda realizovati izvoz kvalitetnih proizvoda od svinjskog mesa. Samo izvoz može da povuče proizvodnju posebno prerađevine od svinjskog mesa s kojima možemo da budemo konkurentni, naročito sa najskupljim proizvodima, poput kulena i pršuta. Državne podsticajne mere moraju da budu takođe korigovane kao i stabilne cene svinja žive mere.

S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *