Drugi pišu Uncategorized Vesti

Standard u Srbiji dva i po puta manji od proseka EU

U prethodnih pet godina, od 2014. do 2018. godine, prema podacima koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, privredni rast Srbije bio je veći od samo tri zemlje u Centralnoj i i Istočnoj Evropi – Ukrajine koja je u ovom periodu nazadovala, Belorusije koja je stagnirala i Rusije koja je pod sankcijama ostvarila rast od svega pola procenta godišnje.

Danas piše M. Obradović11. decembra 2019.

 Bečki institut za međunarodnu ekonomiju objavio petogodišnje pokazatelje privrednog rasta evropskih zemalja.U prethodnih pet godina, od 2014. do 2018. godine, prema podacima koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, privredni rast Srbije bio je veći od samo tri zemlje u Centralnoj i i Istočnoj Evropi – Ukrajine koja je u ovom periodu nazadovala, Belorusije koja je stagnirala i Rusije koja je pod sankcijama ostvarila rast od svega pola procenta godišnje.

Tu, ispred njih nalazi se Srbija sa godišnjim rastom od svega dva odsto u prethodnih pet godina.

Olakšavajuća okolnost za našu zemlju je to što je u tom periodu sprovedena fiskalna konsolidacija, smanjena potrošnja, odnosno plate i penzije, a povećani porezi.

Kao manje razvijenoj privredi od proseka Evropske unije, Srbiji je potreban brži privredni rast od EU da bismo za početak bar počeli da smanjujemo zaostatak. Umesto toga, u prethodnih pet godina imali smo dvostruko manji godišnji rast od 11 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), a manji (doduše minimalno) rast i od proseka evrozone i cele EU koja je rasla godišnje po stopi od 2,1 odsto.

Prošle godine privredni rast Srbije je ubrzao na 4,4 odsto, ali to je svega 0,1 procentni poen iznad proseka zemalja CIE koje su i članice Evropske unije.

EU je u 2018. imala rast od dva odsto. Brži rast Srbije od evropske privrede će se, po svemu sudeći, nastaviti i ove godine, kada se za Srbiju prognozira 3,6 odsto, a za EU 1,3 odsto.

Međutim, kada se pogleda odnos standarda Srbije prema proseku EU, tek tada se vidi koliko dugo moramo da imamo znatno brži rast od evropskog da bi im se makar približili.

Naime, u 2018. godini srpski BDP po stanovniku, i to onaj koji uzima u obzir paritet kupovne moći, bio je na svega 39,7 odsto proseka EU.

Po ovom parametru najsiromašnija zemlja Evrope je Ukrajina koja je na svega 21 odsto standarda EU. Jedva nešto bolja je Moldavija na 22,3 odsto proseka, a zatim slede zemlje našeg regiona: Albanija na 30,7 odsto, BiH na 31,7 odsto, Severna Makedonija na 37,5 odsto i zatim Srbija sa 39,7 odsto.

Deprimirajuće je što smo na istom odstojanju od EU bili i 2011. godine što znači da skoro deceniju tapkamo u mestu i to na niskom nivou standarda.

Od 2000. do 2011. godine Srbija je povećala standard u odnosu na EU sa 26,7 na 39,7 odsto, odnosno za skoro polovinu. Međutim, od tada samo stagniramo. S druge strane, neke zemlje u regionu su mnogo više napredovale. Recimo Estonija i Rusija su udvostručile standard u odnosu na EU za ovih 18 godina.

Početna pozicija Estonije bila je 41,3 odsto proseka EU, a sada je 82,4 odsto, dok je Rusija 2000. godine krenula sa 30,2 odsto, a sada je na 63 odsto proseka EU.

Zemlja CIE koja se najviše približila EU standardu je Češka koja je 2018. bila na 91,1 odsto proseka Evropske unije. Inače standard 11 zemalja CIE, novih članica EU, nalazi se na 71 odsto proseka EU, što je iznad standarda jedino Grčke od svih starih članica EU.

Na kraju, Institut je zabeležio i kretanje realnih zarada u ovom regionu poslednjih pet godina i tu se vidi velika razlika u trendu među zemljama bivše Jugoslavije i zemljama CIE, članicama EU.

U prethodnih pet godina, od 2014. do 2018., na primer, u Crnoj Gori su u realnom iznosu čak smanjene plate i to za 0,3 odsto godišnje u proseku, dok su u Albaniji rasle za svega 0,5 odsto i u Srbiji za samo 0,6 odsto godišnje.

U zemljama bivše Jugoslavije najveći godišnji rast plata imale su Hrvatska 2,3 odsto i Makedonija 2,4 odsto. U istom periodu Rumunija je povećavala zarade u realnom iznosu za čak 9,9 odsto godišnje, upravo pokušavajući da se odupre emigraciji. Takođe, visoke stope rasta zarada imali su i Bugarska 7,4 odsto, Mađarska 6,3 odsto, kao i baltičke zemlje između 5,5 i 5,9 odsto godišnje.

U slučaju Srbije ovo je svakako posledica smanjenja plata u javnom sektoru i penzija 2014. godine koje je trajalo tokom celog perioda koji je Bečki institut merio. Ipak, čak su i bogate zemlje evrozone imale veći godišnji rast zarada nego Srbija i to za 50 odsto.

Migracije podižu standard

Rekorder u napretku od 2000. godine, mereno standardom kao pokazateljem je Rumunija, koja je 2000. godine krenula sa nivoa još nižeg od našeg, sa 25,7 odsto proseka EU, a prošlu godinu je završila na 64,6 odsto, odnosno ostvarila je rast od 2,5 puta. Naravno, nije sve posledica privrednog rasta, jer pošto se radi o BDP po glavi stanovnika, smanjenje broja stanovnika, odnosno emigracija kojoj je Rumunija nakon ulaska u EU bila izložena, zapravo doprinosi povećanju ovog indikatora.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenuli su program kreditne garancije u saradnji sa ProCredit bankom, Addiko bankom i Bankom Intesa, kako bi podstakli banke da ponude kredite u ukupnom iznosu od 90 mil USD prehrambenim proizvođačima i individualnim poljoprivrednim gazdinstvima tokom perioda od 12 godina.

– Znamo da srpski preduzetnici, preduzeća i inovativne firme iz sektora agrobiznisa žele da investiraju u svoje poslovanje i ojačaju ili prošire svoju komercijalnu delatnost. Naš cilj sada je da pomognemo da se oslobode finansijska sredstva neophodna da oni to urade – rekao je Majk de la Rosa, direktor Misije USAID-a u Srbiji.

Kako je istakao, partnerstvo sa Ministarstvom poljoprivrede i bankama će upotpuniti trenutne napore USAID-a da ojača konkurentnost srpske prehrambene industrije.

– Cilj kreditne garancije je da podrži razvoj poslovanja i generisanje novih investicija u sektoru poljoprivrede, s fokusom na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane – izjavio je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prema njegovim rečima, program će obezbediti srpskim preduzećima lakši pristup finansiranju, koji je neophodan za rast, inovacije i stvaranje novih radnih mesta.


Deo kreditnog portfelja namenjen je i za podršku startapima koji posluju manje od 3 godine, preduzećima čiji su vlasnici žene i pravnim licima u nerazvijenim regionima Srbije. Pogodnosti za korisnike kredita su duži rok dospeća i povoljniji uslovi kreditiranja, navodi se u saopštenju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *