Agroekologija Drugi pišu Tehnologije Voćarstvo

Analiza zemljišta – iskustva proizvođača

Ko god da razmišlja o podizanju višegodišnjih zasada, koja obično iziskuju velika finansijska ulaganja, uz duži ili kraći period čekanja do punog roda, potrebno je da od početka primeni sve agrotehničke mere kako bi se uklonili svi potencijalni rizici poslovanja i kako bi od svog voćnjaka, zasada mogli da dobiju maksimalne prihode. Svakako da je prvi i osnovni rizik sa kojim se suočavaju proizvođači da li je planirano zemljište za višegodišnji zasad uopšte pogodno za voćnu vrstu koja se treba zasaditi?

Stoga je prvo i osnovno što se mora sprovesti je da se najpre pravilno uzme uzorak zemljišta na dve dubine (0-30 cm i 30-60 cm) i uradi analiza plodnosti zemljišta u akreditovanoj laboratoriji.

Pre tri godine, došavši pravo iz Londona, mladi budući proizvođač lešnika Aleksandar Đurović je bio upoznat sa ovim rizikom, zbog čega se odmah obratio Stručnoj službi kompanije Victoria Logistic kako bi utvrdio da li su njegove parcele na obroncima Fruške gore odgovarajuće za podizanje njegovog prvog zasada leske. ”Prema savetima stručnjaka iz Ferrero Rocher, provereno dobroj italijanskoj tehnologiji koju u potpunosti primenjujem ali i prema stručnoj literaturi koju sam čitao, znao sam da je analiza zemljišta prvi i najvažniji korak koji moram da preduzmem. Stoga sam, putem internet, odmah pronašao Stručnu službu Victoria Logistic koja raspolaže sa automatskom sondom za uzorkovanje zemljišta uz pravilno određivanje GPS koordinata svakog mesta uboda. Uzeti su uzorci zemljišta na planiranoj parceli za podizanje zasada leske, pravilno, veoma precizno i za manje od jednog sata rada. U roku od nekoliko dana stigla je i analiza zemljišta, koja je srećom pokazala da ne postoje ograničavajući faktori zemljišta za proizvodnju lešnika. Naime, analiza plodnosti je ustanovila da su vrednosti kalcijum karbonata, ph vrednost zemljišta, sadržaj fosfora i humusa, odnosno parametri koji mogu biti kritični za proizvodnju lešnika, u granicama koje su optimalne i odgovarajuće za njegovu proizvodnju. Svakako da je sadržaj kalcijum karbonata jedan od presudnih faktora koji određuje da li zasad voćnih vrsta može uopšte da se podiže ili ne, jer pored ostalog utiče na pristupačnost kalijuma u zemljištu i smanjuje njegovu aktivnost ”rekao je Đurović.

Aleksandar još ističe: “Kako sam bio veoma zadovoljan brzom i profesionalnom uslugom stručne službe, i ove godine sam uradio analize zemljišta na svih 6 ha lešnika, pri čemu smo morali uzeti tri odvojena uzorka zbog različitosti zemljišta i terena. Kako u budućnosti planiram proširenje proizvodnje, moja saradnja sa Stručnom službom kompanije Victoria Logistic će se svakako nastaviti i svim mojim kolegama koji proizvode lešnik preporučujem da obavezno urade analize zemljišta, prvenstveno pre podizanja novih zasada ali i kasnije, tokom njihovog porasta, najmanje jednom u 4 godine.”

Zasad leske je veoma lep, besprekoran i svima za primer zasad u Maradiku koji je starosti svega 3 godine, već ove godine ostvaren je zavidan rod lepih, zdravih, krupnih i nadasve ukusnih lešnika. Tako je kada se od početka radi sve kako treba.

Dodatak : Poznavanje i priprema zemljišta su najvažnije početne radnje pri podizanju višegodišnjih zasada. Ako se one propuste ili pogrešno odrade, teško se mogu ispraviti i nadoknaditi primenom nekih drugih agrotehničkih mera. Osnovni zahtev kod sadnje lešnika jeste da zemljište bude plodno i rastresito. Od sadržaja hranjivih elemenata najvažnije je da kalcijum karbonat bude što niži, da je ph zemljišta (idealno ) 6-7, da su fosfor i kalijum u granicama normale, odnosno da budu izbalansirani. Zemljište mora da bude i lako propusno, da nema podzemnih voda, da nije kamenito, ni previše peskovito.

Sadržaj kalcijum karbonata ima značajnu ulogu kod primene i organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu ph-vrednosti. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikroelemenata. On često ograničava proizvodnju voćnih vrsta, izazivajući nedostatak nekih neophodnih mikroelemenata (gvožđa, cinka i dr.). Takođe višak kalcijum karbonata štetno deluje na pristupačnost kalijuma voćkama jer smanjuje njegovu aktivnost u zemljištu.

Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe:

• beskarbonatno (0%)

• slabo karbonatno (0-5%)

• srednje karbonatno (5-10%)

• jako karbonatno (>10%)

Bilten “Za našu zemlju”, broj 70, oktobar 2018.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *