Agroekologija Radoznalost Tehnologije Uncategorized Vesti

Kako sam koševe zamenio poljoprivredom

Poslednjih godina sve više sportoista se okreće agraru. Šarolika je lepeza onoga što su zlatne delije i srpski ponos otpočeli, nakon završetka sportske karijere. Od borovnice, šljivika, vinograda, vinarija i destilerije…. Kako je sport spoj rada, upornosti i talenta, nikako ne sporimo, da će većina njih, a  opet na ponos nacije uspeti da nacionale prozvode plasira put sveta.

 Nasmejan , smiren a čini se ispunjen u potpuno novom prirodnom okruženju, destileriji Krstić, dolazimo kod poznatog asa. U njoj je takođe kapiten, samo je tim nešto drugačiji a pobeda se slavi opipljivo međ običnim ali i sverskim facama. Borbu među koševima, zamenio svojim šljivicima. Na samom ulazu ipak vidima sa kime imamo posla, čuveni dres sa brojem 12, uramljen. Na drugom zidu fotka – borba međ koševima.Čisto da se zna, cenim I vredi.!!! U Sali za degustacije slično. Prostrana osunčana, a opet iz nje se vidi bezmalo ceo novi život, novog biznisa našeg domaćina. Shvatam u startu da mu se domaćin, rekli bi odomaćio. Dete je ovih krajeva, možda i starog kova i vaspitanja te vrlo dobro zna značenje te reči. Planova puno, ali ne žuri da ih po svaku cenu realizuje…U priči koja sledi Nenad Krstić kapiten košarkaške reprezantacije o tome zašto je izabrao poljoprivredu za budući novi poziv, o nadanjima, poslu, pomalo životu I na moje iznenađenje najmanje o košarci…

“Ja sam dugo razmišljao. Imao sam voćnjak, a zemlju sam kupio pre pet godina, dok se ideja javila pre jedno deset godina. Smatrao sam da treba da napravim neki proizvod koji će biti prepoznatljiv, da napravim jedan brend, proizvod koji će biti svetski poznat. Mnogo puta sam igrajući u inostranstvu čuo ‘šljivovica, šljivovica’, svi znaju za srpsku šljivovicu, i onda sam hteo da napravim nešto nesvakidašnje. Hteo sam da budem malo van klišea, nisam hteo da ulažem u nešto gde se obećavaju enormni dobici, već sam pravio neku skroz drugu priču, da budem malo avangarda po tom pitanju. Sve je to zahtevalo neku upornost. Tako je i ovde, proizvodnja je živa stvar, jedne godine je voće odlično, druge godine je malo lošije zbog kiše, grada, čega već… U suštini, kad se podvuče crta, morate verovati i biti uporni. Ne znam da li sam uspeo, ali sam do sada svakako zadovoljan.“ kaže Krstić kome su sada košarkašku loptu zamenile šljive, maline, kajsije, višnje, dunje

     Imam utisak da je negde potpuno ušuškan, da razmišljaš po narodnoj tiha voda breg roni. A opet ovaj posao nije ni malo lak, zahteva puno ulaganja, znanja, pa i timskog rada.Nenad Krstić se pojavio u vreme kada je u Kraljevu stasavala jedna dobra generacija sportista i košarkaša i jedan ozbiljan klub. KK Mašinac, koji je nastao pri Mašinskom fakultetu u Kraljevu. Nenad je sigurno bio najtalentovaniji u toj generaciji i to se posle i pokazalo u onome što je postigao u svojoj karijeri, ali je ta generacija napravila sjajne rezultate. Miloš Babić i Vlade Divac su došli do NBA lige, a počeli u Slogi, prvom kraljevačkom košarkaškom klubu. Krstić je ka najjačoj ligi sveta krenuo iz Mašinca, kluba koji danas ne postoji. Nakopn svetske, defenitivno uspešne karijere, mada naš sagovornik smatra da je moglo i bolje vratio se svojim počecima i Kraljevu.Vlasnik destilerije kaže da voće nabavlja iz Kraljeva i šire okoline. Za sada ima pet zaposlenih i puno strpljenja, jer u ovom poslu bukvalno vreme je novac. A dobra rakija mora da odleži. Boravak u Americi u NBA ligi pomogao mu je da razvije biznis, jer su igrači imali predavanja na temu čime mogu da se bave po završetku karijere.

– ,,Ukratko, NBA je meni možda i pomogao, jer on ima ta neka predavanja gde pričaju igračima da misle šta će raditi posle karijere. Ja sam u tom trenutku uvek bio nešto nostalgičan, uvek sam se rado vraćao i u Kraljevo i u Srbiju i nekako sam razmišljao šta da uradim da to ima smisla, da to bude neki srpski proizvod i da imam razloga da se vraćam u Kraljevo! ,,

   Kako je ova godina bila loša po voćare, blagosiljaju Krleta jer je voće otkupljivao uvek za dinar dva po višoj ceni od drugih. Naime ova destilerija I slične biće jedini izvor prihoda za mnoge srpske domaćine jer su nam ruski prijatelji otkazali kupovinu. Da li negde razmišlja i o kooperativi….

  ,,Ma ne….možda kasnije, ne znam!? Ja imam neki svoj stav po tom pitanju. Odnos cena, države, voćara. Za ovo vreme kojiko se bavim voćarstvom i destilerijom, što šta sam otkrio, ali mislim da sa time sada ne želim da se bavim. Mogle bi svakako mnoge stvrai da se poprave, ali nije na meni ni da kudim ni da sudim. Ono što mislim mnogima se ne bi doplao. Da otkupljujem jer meni treba dobra sirovina. Sa mojih voćnja au Roćevićima nema dovoljno sirovine. Osim šljivovice, u program smo uvrstili I druge voćne rakije. “Ima nešto i mog voća, ali moj voćnjak je pretežno šljiva. Imam i kruške, ali to je vrlo mlad zasad. Ovde u principu ima dosta sirovina, voćarski je kraj. Tako da tu, taj kraj, Trstenik, Kruševac, Topola… dunju smo nabavljali u selu Tavnik ovde pored, koje je poznato baš po dunji, gde je svi proizvode. Dakle, neki region, nekako je najisplativije, a i ja se trudim da preradim koliko god mogu da i ti ljudi imaju neku korist od toga, da ne bude da sam ja ovo otvorio samo zbog svog interesa. Imam tu i nekih četiri-pet zaposlenih, što mislim da je dobro jer polako i neki drugi ljudi vide korist neku i interes u tome. Kada je sezone imamo i po 10-15 zaposlenih, što na dnevnicu što na mesec-dva dana, tako da za početak nije loše.”

     Vidi se da se znalački trudio oko svega. Brend je dobio ime po planini Troglav iznad Kraljeva, a pakovanje sadrži i motive slovenske mitologije. Primetan je i Krst. Stiče se utisak da je svuda hteo da ostavi trag Srbije …Na pitanje vidim osmeh na licu i sjaj u očima

,, Mnogo ljudi me pita, prvenstveno moji prijatelji iz Slovenije da li je to po Triglavu, Slovenci će svi to da piju. Rekoh da jeste, za vas jeste, nema veze. Šalim se. Ima tu planina Stolovi i vrh je Troglav, jedan od najviših, blizu vazdušnom linijom. I ja kada sam razmišljao kako bismo mogli da damo ime, hteo sam da bude nešto onako neprepoznatljivo svima, a opet da bude poznato, i sad se ljudi hvataju malo za tog slovenskog boga Triglava/Troglava, mislim da je ime koje ulazi u uši onako brzo. Dakle, Troglav rakija iz Destilerije ‘Krstić’. Da dobro ste primetili malo slovenske mitologije I krst. Moram da kažem I da su mi neki zamerili zašto je grafika , odnosno slova na ambaliaži latinična. Nije bilo zgodno raditi dva loga za isti brend, jer moj plan jeste I plasman I van države. Moju rakiju već konzumiraju stranci u Beogradu, tako da je izbor latiničnog pisma samo taj”.

   Čudno je bilo videti ga u šortsu i majici ali bez broja 12 ili bez grba sa orlom. Ovog puta je njegov zaštitni znak nešto drugo, rakija od šljive koju i sam voli da proba kao svaki pravi domaćin. a namera je bila da se spoji lepo, korisno, tradicionalno srpsko i ono što mu ne bi stvaralo pritisak.Objašnjava da ni u pečenju rakije, kao ni na košarkaškom parketu ne može da bude prečica, ako bismo da nešto izađe na dobro.Katkad mu pomaže i otac, koji u obližnjim Roćevićima peče rakiju za svoj merak i sa kojim je sve podigao od nule. Kaže bilo je poprilično teško….

,,Tačno je jer stvarno mene ispunjava cela ova moja priča jer sam se dosta namučio prvenstveno da podignem sve ovo od nule. Jer ovde je pre jedno godinu dana bila samo livada i maltene sam učestvovao i u projektu samog objekta i u tehnološkom i uproizvodnji učestvujem aktivno, tako da mi je jako drago da vidim tu neku svoju muku u boci gde ljudi imaju reči hvale. Kompletna procedura proizvodnje je objedinjena, od voća, prerade do boce, a i to je srpski proizvod po kom smo poznati u svetu i tako mi se rodila ideja pre četiri, pet godina. Proizvod nema rok trajanja, pa ja nemam pritisak da moram da ga plasiram tako da sam u suštini zadovoljan.Činjenica je da nije lako napraviti rakiju, jer treba zadovoljiti Hasap sisteme, tehnološke, protivpožarne. Bilo je tu neznanja jer smo bukvalno krenuli od nule. Pijemo svi rakiju, ali ne znamo o celom procesu proizvodnje. Imamo prostora za širenje i daj Bože da bude razloga za to.

Vidim nema šale, savladao Krle, poprilično seljačke muke I domaćinske poslove. Destilerija vrhunska. Boravim u vreme sklapanja još jednog kazana, Prohrom, bakar, kazani, drvena burad. U procesu proizvodnje se ništa ne baca, te će koštice od kajsije završiti u ceđenom ulju, dok će koštica šljive poslužiti kao ogrev.  Rakiju svakako probam, odlična…. šmek, punoća, miris, nije jaka a opet pecka u grlu, smerni konzumenti kažu greje stomak, ne smeta pameti i koristi cirkulaciji….Tehnolog je ovde skoro pa 24 sata. Dok se ne završe svi procesi na oprezu. Uz objašnjenje, naš domaćin obavezno dodaje i sledeće…

,,.Šećer je ovde zabranjena reč, ni gram šećera ne dodajemo, niti bojimo rakiju. Ovde je čista proizvodnja, trudim se da radim onako domaćinski. Možda u ovom trenutku neisplativo, nekomercijalno, ali ja znam šta sam vam ponudio i da je čista, koju retko ko radi. Ima primera koji rade vrhunske destilate, ali ima i loših!,,

   Dolazi bar jednom nedeljno na svoj novi posao kako bi i fizički propratio sve faze. Nije lako jer želi da svoje vreme posveti porodici ali i drugim obavezama koje ima.  Lično ga ispunjava ovaj posao, jer nema velikog pritiska, i u proizvodnju rakije nije ušao radi zarade Osvajač srebra na Evropskom prvenstvu u Poljskoj i Svetskom prvenstvu u Španiji ipak smatra da je i ovaj novi izazov, vrsta utakmice

,, Jednom sedmično poslednje dve godine, nekad se desi da dođem i dva puta, a nekad ne dođem. Sada se radi punom parom Ali volim da dođem, pogotovo je lepo kada pada mrak. Napravimo neko osvetljenje pa napravimo neko sedenje. Kad dođem u Kraljevo, retko kad idem do grada i ako imam neko društvo, obično ih zovem da dođemo ovde. Pa posle odemo eventualno na neku večeru ili čak naručimo hranu ovde.

  Ipak, i posle toliko godina karijere u raznim klubovima u Evropi i NBA, te reprezentaciji Srbije i sada karijere vlasnika jedne male destilerije, Krle sebe danas najradije opisuje kao porodičnog čoveka posvećenog deci. Košarku sada gleda drugim očima, više I ne šutira ni rekreativno, prosto mi bilo nelagodno što pitah, ali kad bolje sagledam čovek u pravu….

,,Košarka manje više, ne, odvikao sam se toga. Ponekad, ali retko. Da smo pričali i vodili ovaj razgovor pre godinu dve, rekao bih više, ali sada ne. Ostvaren sam u životu u svakom pogledu i prelomio sam u svojoj glavi, završila se karijera to je to. Nisam od onih koji se trude po svaku cenu da ostanu u sportu pa bilo šta da rade. Ja trenutno nisam u košarci. Volim je jer mi je sve dala, ali nisam u njoj i ne moguda kažem da mi nedostaje previše sada. Najpre bih sebe opisao kao porodičnog čoveka, roditelja jer sam jako posvećen deci i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo. A ova destilerija eto i kao preduzetnika koji se trudi da radi stvari kako treba.

,,Ne libim se da nešto pitam, dosta stvari sam naučio, mnoge stvari i dalje ne znam. Išao sam i u voćnjake, ispitivao sam lično zrelost voća, bio sma na otkupu, u samoj proizvodnji. Ne stidim se da nešto i uradim sam jer jedino tako može da se nauči. Nisam od onih vlasnika koji možda sede u kući, imaju zaposlene i to je to. Ja sam više za domaćinsku priču, rakije su tako i pravljene, možda i nekomercijalno, bez ikakvih dodataka, aroma, šećera. Izabrali smo malo teži put, ali pravi put, po meni. Dosta su dobri komentari. Lično me ispunjava ovaj posao, iz prostog razloga što nema nekog velikog pritiska nego je uz neku čašicu rakije sve lakše…,,

   Bogato igračko iskustvo, igrao si u Americi i Rusiji, stekao i brojne poznanike, prijatelje, znam da sz neki i konzumirali već tvoju rakiju…Plan izvoza ima li ga u budućnosti?

“Mislim da ima šanse, pošto smatram da je rakija kvalitetnije piće i od votke i viskija, koji je ništa drugo do rakije od žitarica. Mislim da ima prostora, ali ja za sada nemam te količine i ne bih hteo da budem neozbiljan. Hoću da postignem vrhunski kvalitet, a za vrhunski kvalitet šljive je potrebno vreme, koje ne može da se kupi. Kao i sportu, nema prečice. To stalno spominjem, u prozvodnji rakije nema prečice i morate da prođete ceo put da biste postigli to što hoćete.”

    Pamtimo ga kao kapitena košarkaške reprezentacije Srbije, ali i po odličnim partijama u dresu Partizana, Nju Džerzija, Oklahome, Bostona, CSKA i Efesa. Posle igračke karijere,za koju mnogi tvrde da je mogla još potrajati  Nenad Krstić je pre tri godine počeo proizvodnju rakije, opremio savremenu destileriju, na oko 800 kvadrata, napunio prve boce koje baš kao I njegovi košarkaški koraci krči put ka brendovima poznatih. Koševe je zamenio svojim voćnjakom u Roćevićima i destilerijom u Ratini.. Rekli bi povratnik sa svetskim imenom. Logično za kraj ove lepe i potpuno drugačije posete, od koje sam u početku malo i strepela, pitam gde sebe vidi za deset ili dvadeset godina?

“Ja sam u ovu priču krenuo ne da bih zaradio, daj bože da bude. Više sam krenuo da bih sebe ispunio i imao neku svoju priču. Mogu da kažu ljudi da je imao uspešnu karijeru i tako dalje, ali po meni je bitno da se ostvarite i u drugom poslu. Ja ako napravim dobru rakiju i vi meni kažete, ili ljudi kažu da je dobra rakija, meni je to satisfakcija broj jedan. Da sam ja uspeo, naravno uz saradnju sa svim mojim ljudima, da napravimo dobar proizvod. A druga satisfakcija je da za 10-20 godina imamo prepoznatljiv brend, da se širimo, da ovaj objekat živi sam od sebe. Meni je ideja da u bliskoj budućnosti napravim jednu degustacionu prostoriju sa par apartmana, prvenstveno za svoje prijatelje i sebe gde ću imati gde da boravim, da se zaokruži ta priča. Možda kasnije i proizvodnja sokova, džemova. Da oživim ovaj kraj i stvorim neku priču koja će iza mene da ostane i to je negde neka moja cela životna priča, da tako kažem”, zaključuje naš sagovornik.

  Nazdravljamo čašicom kvalitetne Troglav…. Planova puno, vetar u leđa destileriji daje kvalitet koji ima u ovim buradima. Kapaciteti su već puni, vreme je da troglavka, krlovka, krlovača kako su je kolege iz reprezentacije preimenovale nađe i na sverskim policama, jer vredi. Šta je viski ili votka nasram našeg nacionalnog pića… Sport i alkohol ne idu zajedno, ali se svaki uspeh zalije kojom dobrom kapljicom. .Da vredi ono što radi overeno je već prvim izlaskom pred komisiju i to zlatnom medaljom na Novosadskom sajmu. Sport mu je između ostalog i dao mogućnost da pokrene ovaj posao, ali i podigao očekivanja da uspesi sa rakijom budu kao i oni na košarkaškom terenu. Svestan je da može…jer želi da nešto ostavi generacijama i da dobar primer, baš kao i onaj na sportskom terenu.

Sonja Cvetković

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *