Drugi pišu Uncategorized Vesti

Dve banje grade gondole, a dve pod katancem čekaju kupce

Autor: Miroljub Dugalićčetvrtak, 07.11.2019.

Затворени објекти у Матарушкој Бањи (Фото М. Дугалић)

Kraljevo – Vrnjačka Banja se ubrzano razvija, grade se novi hoteli, spa centri, parkovi… Broj posetilaca raste iz sezone u sezonu. Milion noćenja zabeleženo je prošle godine, a ove, za devet meseci oko 700.000 ljudi odselo je u nekom od pansiona ili hotela. Zbog svega, ponosan je Boban Đurović, predsednik vrnjačke opštine. On navodi da je u poslednje dve godine ovde sagrađeno osam hotela s velnes i spa programima. Očekuje se da će uskoro biti otvoreno još tri, pa će, izraženo u novcu, ulaganja u hotelske kapacitete iznositi oko stotinu miliona evra, a u druge kapitalne objekte oko sedamdeset.

Zdušno je takav razvoj pomogla i država i pomoći će, tvrdi Đurović, realizaciju novih projekata, poput nedavno najavljene gradnje panoramske gondole, kako bi se turistička ponuda obogatila sadržajem na obližnjoj planini Goč.

– Ove i u prvoj polovini naredne godine, u razne sadržaje na Goču, poput gradnje staza zdravlja, avantura parka, boba, mini zoološkog vrta i slično biće uloženo oko 80 miliona dinara, polovina iz državne, a polovina iz opštinske kase. Sve to činimo da se prosečan broj dana boravka u banji produži na sedam i više – ističe Đurović.

On razgovor nastavlja pričom o izgradnji panoramske gondole do Goča, do svih pomenutih turističkih atrakcija, ali i do skijališta, koje će, uz privatno partnerstvo, biti modernizovano novim uspinjačama i opremom za veštačko osnežavanje skijaških staza.

– Gondola dužine 4,8 kilometara radila bi 365 dana u godini, a u realizaciju projekta neophodno je uložiti oko osam miliona evra. Bila bi to atrakcija i vrlo isplativa investicija, koju ćemo, najverovatnije, brzo realizovati. Već smo u pregovorima s potencijalnim parterom iz Kine, odakle nam dolazi sve više turista.

Gradnja novih hotela u Vrnjačkoj Banji (Foto M. Dugalić)

O gradnji druge gondole u ovom delu Srbije, od Jošaničke Banje do turističkog centra na Kopaoniku, govorio nam je nedavno i Ignjat Rakitić, predsednik raščanske opštine. Rakitić nije želeo da otkriva detalje, osim da postoje početni razgovori s potencijalnim investitorima, a prema ponudi, „oni gradnju gondole, a mi njima plac i infrastrukturu za novi banjski kompleks”. Inače, i u ovu banju u poslednje dve, tri godine uloženo je oko milion evra, naravno uz pomoć države. Obnovljeni su banjski objekti, pa se ovog leta tražio prazan krevet, za razliku od pre par godina, kada je, uprkos prirodnim resursima, ova banja ostala i bez statusa banjskog lečilišta.

Nekako na sredokraći puta između Vrnjačke i Jošaničke banje, u blizini Kraljeva nalaze se dve poznate banje – Mataruška i Bogutovačka. Nasuprot dve pomenute, tu nema razvojnih planova ni aktivnosti. Već skoro pet godina sve je zakatančeno, zatvoreni su hoteli, banjska lečilišta… Ove dve banje čekaju vlasnike, a odavno najavljenu prodaju iz stečaja ponešto uvek koči. U poslednje vreme ta kočnica, kako doznajemo, jeste nerešeno pitanje povratka imovine bivšim vlasnicima, što u objektima što u zemljištu. Već godinu dana čeka se rešenje od Agencije za restituciju za četiri predmeta, a posle će se odlučiti: da li će se obe banje prodavati u kompletu ili posebno.

Istina, pre stečaja obe su, u paketu, nuđene na prodaju, ali su očigledno uslovi za potencijalne kupce bili neprihvatljivi, pa su petnaestak puta ti pokušaji propadali. Bilo je ranije i ambicioznih planova za razvoj ovih banja. Lokalna vlast u Kraljevu je svojevremeno platila i elaborat za spas i, prema tom dokumentu, koji je uradila beogradska firma „CTD3”, definisano je da se Mataruška banja prostire na 1.369 hektara, gde je i 12 hektara parka. Sastavni deo tog elaborata je gradnja novih i rekonstrukcija postojećih vila i hotela. Cilj bi bio kapacitet od oko hiljadu ležajeva, trebalo bi graditi i apartmansko naselje visoke kategorije, a predložena je gradnja golf terena sa 18 rupa, podizanje omladinskog kampa, sportsko-rekreativnog i zabavnog centra s prirodnom plažom na Ibru, planinarskog i lovačkog doma…

Sve je to ostalo samo na papiru. U Mataruškoj i Bogutovačkoj banji je tiho i prazno, kao nikada ranije. Novog vlasnika čekaju ne samo gosti nego i stanovnici ovih mesta, nadaju mu se i bivši radnici, njih osamdeset i devetoro, koji bi od prodaje trebalo da dobiju zaostale plate od oktobra 2012. do jula 2015. godine.

A i dalje se tvrdi da je krivac za propast ovih banja svetska i domaća ekonomska kriza. To je pre stečaja navedeno kao objektivna okolnost. Ali kako se da videti, ta ista kriza nije važila za banjska mesta u komšiluku, podno Kopaonika i Goča.

Država otpisala Matarušku i Bogutovačku banju

Sa zadovoljstvom sam u „Politici” 7. novembra pročitao članak „Dve banje grade gondole, a dve pod katancem čekaju kupce”, dopisnika iz Kraljeva M. Dugalića, o dostignućima i ubrzanom razvoju Vrnjačke i Jošaničke banje. Najavljuje se da će republika pomoći i realizaciju novih planiranih objekata u ova dva lečilišta i okolini.

U neposrednom okruženju Kraljeva nalaze se još dve nekada poznate, a danas otpisane banje – Mataruška i Bogutovačka, o kojima niko i ne razmišlja. Dok su Vrnjačka i Jošanička banja u društvenoj svojini, Mataruška i Bogutovačka su pred likvidacijom, jer praktično skoro dve decenije nisu u funkciji koju su nekada imale, kao biseri balneološkog zdravstva Srbije.

Tokom stodvadesetpetogodišnjeg postojanja, Mataruška banja je bila utočište mnogima. Prvo su u njoj smeštaj i mir našli ruski imigranti koji su izbegli za vreme Oktobarske revolucije 1918. i stigli do Srbije. Neki od njih su dali značajan doprinos infastrukturnom razvoju banje. Drugi talas je doneo izbegličku decu poginulih boraca i siromašnih iz Srbije za vreme i posle Drugog svetskog rata (1942–1947). U trećem talasu u Mataruškoj banji su zbrinute izbeglice pristigle u našu zemlju u doba mađarske revolucije, 1956. godine. Četvrti, najveći prihvat izbeglih i prognanih lica u ovoj banji desio se od 1991. do 1995. godine, tokom raspada SFRJ, kada su ovde stigli ljudi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

Posle prva tri talasa izgnanika, Mataruška banja se podizala i prosperirala kroz izgradnju infrastrukture, smeštajnih kapaciteta, zdravstveno-rehabilitacionih centara i svega ostalog što je karakterisalo jedan savremeni balneološki centar. Međutim, posle poslednjeg, četvrtog talasa izbeglica, ne samo da nije profitirala, već je, naprotiv, zbog nemara države, praktično doživela neslavan kraj. Hoteli „Žiča” i „Termal”, sve vile, stacionari i slično, postali su ruine sklone samourušavanju i za njih nisu zainteresovani ni njihovi predratni vlasnici, a kamoli država koja je direktno dovela do takvog stanja. Istu sudbinu su doživeli i rehabilitacioni centri, svi prateći ugostiteljski, zdravstveni, turistički, sportski i drugi objekti. Takve prilike uslovile su i gašenje uprave banje.

Mataruška banja je u Evropi i šire bila poznata po tome što je blagotvorna za lečenje neuroloških, reumatskih, degenerativnih, posttraumatskih i drugih bolesti, a pre svega po lečenju steriliteta i drugih ginekoloških oboljenja. Danas, kad se borimo protiv bele kuge i kada država odvaja znatna sredstva za vantelesnu oplodnju, država dopušta da propada banja u kojoj se nekada lečio sterilitet, što je veliki apsurd.
Dr Predrag Petrović,
naučni savetnik

izvor Politika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *