Agroekologija Reč struke Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Jesenja generalka u voćnjacima

Sa završetkom berbe, voćari  bar oni koji drže do toga da rod mora biti obezbeđen sada za narednu godinu razmišljaju o pripremi i radovima koji podrzaumevaju zaštitu, odnosno jesenje  prskanje voćaka i vinograda. Ponegde se još uvek neguje i tradicija krečenja stabala, čime se obezbeđuju plodovi I naredne godine.

   Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene. To podrazumeva sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena. Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, sa debla i ramenih grana ostruže kora. Zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi, kao i gnezda gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište. Jesenje prskanje voćaka i vinograda obavezna je mera zaštite. Sve ovo je obavezujuća mera, nakon završene berbe, kada počinje priprema za narednu vegetaciju.

    Plavim prskanjem suzbijaju se uzročnici mnogih bolesti. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze i mnoga druga oboljenja. Prouzrokovači navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima.

  Znamo da je sa promenom klime došlo i do prenamnožavanja pojedinih patogena i štetoćina. Neke od  njih možda može da brojčano smanji niska temperature u vezanom intervalu od 30 tak dana. Međutim svedoci smo da sun a našim prostorima sve češće blage zime.  Blage zime takođe ne pogodoju ni voću jer sokovi i vegetacija kreću pre vremena, te kasni mrazevi mogu odneti i do 50% roda, najčešće strdaju rane iosetljive voćne vrste..Iz tih razloga da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno plavo prskanje obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju moguću meru. Najbolje vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50 – 60% lišća. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10°C. Stabla moraju da budu dobro nakvašena dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže “voćke je potrebno okupati”. Ukoliko neki deo ostane netretiran, na njemu se može u proleće pojaviti bolest. S obzirom da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju pa kada se voćnjak njima isprska dobija plavičastu nijansu po kojoj je ovaj tretman dobio ime plavo prskanje, voćari mogu lako da uoče propust koji su napravili prilikom prskanja i da ponove prskanje preskočenog mesta.

  Inače,sva sredstva za plavo prskanje pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja. To su: Bordovska čorba (bilo industrijska ili sopstvena priprema) koja se koristi u koncentraciji 1,5 – 2%, Blauvit u koncentraciji 1%, Bakarni oksihlorid 50 u koncentraciji 0,75%, Kupragin u koncentraciji 0,35%. Cuproxat u koncentraciji 0,35%.

Bordovsku čorbu voćari često spravlajju sami evo i kako…..

U koliko se voćari ipak odluče na sopstvenu izradu Bordovske čorbe, ona se priprema na sledeći način:Za pripremu 100 litara 2% rastvora Bordovske čorbe potrebno je 100 litara vode, dva kilograma plavog kamena, 0,8 kg negašenog ili 2,4 kg gašenog kreča. Negašeni kreč gasi se u trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode, iz bureta se uzme deset litara da se razmuti kreč i 10 litara da se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređu krpu i vrati u bure da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastopi, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se sipa rastopljen plavi kamen u krečno mleko. Ne preporučuje se mešanje obrnutim redosledom jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta.

Napomena

Ovako pripremljena bordovska čorba treba istog dana da se potroši jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Čorba može da se stabilizuje dodavanjem 250 grama šećera na 100 litara čorbe i tada zadržava fungicidna svojstva dva do tri dana. Samo oni voćari koji se pridržavaju ovih uputstava mogu očekivati stabilne, redovne i kvalitetne prinose voća u svojim zasadima u toku naredne godine, uz ostale mere zaštite i nege koje se preduzimaju i u toku zimskog mirovanja i u toku vegetacije.

Glavni razlog zbog kojeg se stabla voća kreče je sprečavanje pojave mrazopuca kore, kao i uništavanje mahovine i lišajeva koji su pogodno tle za prezimljavanje štetnih organizama.

        Zagrevanjem debla dolazi do širenja dubljih delova tkiva, koje ne prati širenje kore te ona puca. Dolazi i do kretanja sokova odnosno vegetacije u voćki, zagrejano deblo prevari voćku da krene sa vegetacijom a onda niska temperatura zaledi te sokove i pucaju kora i kapilari u stablu. Mrazopuc se ne može sprečiti krečenjem ako se pod mrazopucom podrazumeva pojava izmrzavanja kore debla ili delova krošnje.Vreme kada se izvodi krečenje je na jesen i po potrebi ponovo pri kraju zime (januar). Bela boja odbija sunčeve zrake, otežava zagrevanje debla i tako usporava kretanje sokova. Zato je važno da krečna mešavina bude što belja i da se zadrži što duže. Smeša se napravi od pet delova negašenog kreča, pola dela kuhinjske soli i četvrt sumpora u prahu. Lično ne koristim so jer ne volim da je nanosim na stablo, kreč je i bez nje sasvim dovoljno lepljiv i ostaje na stablu do proleća, neretko i duže.

    Opasnost od zimskih mrazeva može se izbeći i ako se pre podizanja zasada vodi računa o pravilnom izboru položaja, podloge i posrednika (deblotvorca), kao i gajenjem otpornijih vrsta i sorti. Odgovarajućom agrotehnikom treba sprečiti suviše bujan rast voćaka, slabije zdrvenjavanje i sazrevanje letorasta, pozno završavanje vegetacije i iznurivanje rodom. Naravno, neophodno je smanjiti štete od bolesti i štetočina.

Na mestima gde se kora raspukla naseljavaju se uzročnici truljenja i takve rane teško zaceljuju. Kako bismo sprečili pojavu mrazopuca, debla i račvište grana treba premazati smesom svetle boje koja odbija sunčeve zrake. Pucanje kore je jedan od uzroka pojave bolesti koja se zove “sušenje stabala šljive”, u te pukotine se naseljava bakterija i dalje kreće bolest. Krečenjem se pokušava takođe odložiti cvetanje i da se tako izbegnu eventualni pozni mrazevi.Međutim, sve te funkcije koje se navodno pripisuju krečenju su veoma relativne jer se sve zasniva na odbijanju svetlosti, dakle na hlađenju voćke sto je nepouzdano iz najmanje dva razloga.Prvi je da se kreči samo manja površina ukupne biljke, dakle samo se manji deo toplote odbija dok se veći i to onaj koji je izloženiji izvoru toplote ostavlja neokrečenim. Drugi, koji se tiče kasnijeg cvetanja i poznih mrazeva, je takođe relativan jer se tako eventualno odlaže cvetanje za dan dva, a u praksi se to ni ne može primetiti, a nema garancije da se mraz neće pojaviti posle kretanja i tako okrečenih voćaka.Pored rečenog krečenje uništava mahovinu i lišajeve.

Za krečenje upotrebite sledeće sastojke 5kg negašenog kreča,500g soli,250g sumpora,25 litara vode okvirno za mazanje četkom, 100 litara za prskanje atomizerom/prskalicom.Ako se koristi negašeni kreč, 1 kg negašenog kreča se prvo gasi u 3 litre vode.

 Neprevrela goveđa balega se koristi za zalečivanje rana na kori voća i to velikih kao što su od zeca ili na primer „prešao tanjiračom preko mlade voćke“.

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *