Agroekologija Reč struke Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

ZAŠTITA VOĆA U PERIODU MIROVANJA

U jesen je neophodno izvoditi zaštitu, u cilju smanjenja infektivnog potencijala, odnosno preventivnog sprečavanja mogućih infekcija od različitih patogena. U tom periodu  prskanje voćaka je sa bakarnim preparatima i mehaničko odstranjivanje obolelih organa i/ili celih biljaka.

U periodu od opadanja lišća do bubrenja pupoljaka, štetočine koje su se tokom vegetacije intezivno hranile i razmnožavale na voćkama , miruju u određenom stadijumu, otpornom na niske temperature. Da bi se smanjila brojnost za narednu godinu, neophodno je pregledati stabla tokom zimskog perioda i na osnovu utvrđenog stanja odlučiti da li ima potrebe za zimskim prskanjem.

Izbor mera zaštite u ovom periodu nije veliki. Dolaze u obzir mehaničke i hemijske mere zaštite. Uobičajena hemijska mera u tom periodu  je tzv. „plavo prskanje“, koje se izvodi bakarnim preparatima.

Plavo prskanje ima značaj i u dezinfekciji ( zaštita lisnih ožijaka nakon opadanja lišć ), jer ova mesta predstavljaju ulazni otvor za ostvarenje infekcije mnogim patogenima. Ovo prskanje štiti od infekcija i brojne sitne ozlede, koje su uvek prisutne na kori grana i debla, kao i krupne rane , nastale odstranjivanjem zaraženim delovima grana.

Mehaničke mere podrazumevaju otklanjanje osušenih grana, preostalih plodova, a eventuonalno i čitavih osušenih stabala. Međutim, u tom periodu, uklanjanje suvih grana i preostalih plodova preporučuje se samo  kod jabučastih vrsta voćaka ( jabuka, kruška i dunja ). Kao mehanička mera zaštite, dolazi u obzir i uklanjanje opalog lišća sa površinskog sloja zemlje, jer lišće biva često masovno zaraženo. U takvom lišću mnogi paraziti prezimljavaju, pa njihovo uklanjanje znači i odstranjenje izvora infekcije. Ova mera se pre svega odnosi na jabuku ( V. Inaequalis, prouzrokovač krastavosti jabuke ), krušku i dunju ( razni prouzrokovači pegavosti ), zatim višnju, šljivu i orah ( takođe prouzrokovači pegavosti ). Odstranjeno lišće, najbolje je sakupiti i spaliti, u okućnicama i malim voćnjacima, a kada su u pitanju plantaže, ovaj problem se donekle rešava samo dubokim zoravanjem.

Prskanje se obično izvodi kada je opalo oko 50-70 % listova, a može se ponoviti nakon potpunog opadanja lišća. Voćnjak se prska nekim od preparata na bazi bakra, uz dodatak 1-2 % nekog od mineralnih ulja. Od bakarnih preparata koriste se:

–           Bakarni kreč-50  – u dozi od 0,75 % u mirovanju, a 0,5 % u vegetaciji do faze mišijih ušiju.

–           Bakrocid S-50  – u dozi od 0,75 % u mirovanju, a 0,5 % u vegetaciji do faze mišijih ušiju.

–           Kupragin  – u dozi od 0,75 % u mirovanju, a 0,5 % u vegetaciji do faze mišijih ušiju.

–           Bakarni oksihlorid-50  – u dozi od 1,5 % u mirovanju, a 1 % u vegetaciji do početka cvetanja.

–           Blauvit   – u dozi od 0,7 % u mirovanju, a 0,25 % u vegetaciji do cvetanja.

–           Cuproxat  – u dozi od 0,5-0,6 % u mirovanju, a 0,4-0,45 % u vegetaciji do faze mišjih ušiju.

–           Cuprozin 35-WP  – 0,35 % u vegetaciji do faze mišjih ušiju.

Branko Galović dipl.inž. zaštite bilja

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *