Agroekologija Drugi pišu Reč struke Tehnologije

U Srbiji 300.000 kuća nema izolaciju

16.09.2019. | Beta

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Stevica Deđanski izjavio je da su stambene zgrade u Srbiji, koje obuhvataju 27 miliona kvadrata i 60 odsto stambenog fonda, najmanje energetski efikasne, a da 300.000 kuća nema termoizolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.

On je na konferenciji “Energetska efikasnost za nas javno finansiranje energetske efikasnosti u privatnim zgradama”, rekao da je trećim Akcionim planom predviđeno da se uštedi 58 odsto energije koju troše domaćinstva i stanari zgrada.


Ilustracija (www.pixabay.com)


– Ministarstvo je u energetskoj efikasnosti prepoznalo novi izvor energije i ulaže velike napore kako bi ubrzalo njegovo unapređenje – rekao je Dedjanski.

Dodao je da se posle uvođenja takse za energetsku efikasnost od 1. jula ove godine radi na formiranju Fonda za energetsku efikasnost i da bi taj posao trebalo da bude završen do kraja godine, a da se očekuje da se na njegov račun slije oko deset miliona evra, a od EU grant.

Jedan od razloga što energetskoj sanaciji stambenog fonda nije posvećena pažnja proteklih godina je, prema njegovim rečima i to što nije postojao pravni osnov za ulaganja javnih sredstava u privatni stambeni fond do 2016. godine kada je donet Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.  

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Gligo Vuković rekao je da je prosečna efikasnost termoelektrane oko 40 odsto jer se energija rasipa u transportu i u potrošnji i da energetska efikasnost ima benefite koji se ne ogledaju samo u redukovanju potrošnje nego i u smanjenju troškova proizvodnje, prenosa i zagadjenju životne sredine.

– Svaka zemlja mora na osnovu Direktive EU sama da donese planove o povećanju energetske efikasnosti, izabere podsticaje i realizuje projekte koji će smanjiti potrošnju energije – rekao je Vuković i naveo da u Srbiji 70 odsto svih stambenih jedinica nema nikakvu izolaciju.

Dodao je da je za Srbiju iz IPA fondova EU predviđena godišnja donacija od oko 200 miliona evra i da nije realno očekivati da se za unapredjenje energetske efikasnosti može odojiti više od 20 do 30 miliona evra godišnje.

Prema rečima direktora JKP Toplana-Šabac Slobodana Jerotića do sada je u tom gradu polovina zgrada priključena na sistem daljinskog grejanja izolovana, pa se primer tog grada navodi kao dobra praksa, bolja čak i od evropske.

– Od 2010. godine bavimo se unapređenjem energetske efikasnosti, uveli smo merače potrošnje toplotne energije i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobili smo kredit od 2,5 miliona evra pa će građani u 12 godišnjih rata vratiti zajam, a novac iskoristiti za sanaciju zgrada i stanova – rekao je Jerotić.

Napomenuo je da je bilo teško naći formu za ulaganje javnog novca u privatne zgrade i da je zbog toga državni revizor imao primedbi.

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *