Agroekologija Subvencije Tehnologije Uncategorized Vesti

Sajam na Rudnu ,,POKAžI MI GDE RUDNO LJUBI NEBO,,…

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin- Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo I zvezde. Ovde prilroda nije štedela na svojim lepotama ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom poslu danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa  velikim ponosom iI ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma

Mirisi i ukusi Srbije su bili na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju.Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska ponuda ibrojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu…

Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

  • Možemo reći da  cilj ove manifestacije je promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku od Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede I Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te danas sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije – kaže Ana Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
  • Sigurno je da se sada možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata. – ističe Mirosavljević

Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni.

         U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle god da stigneš….Mešaju se kulture, predeli, mirisi ukusi…Jedan od učesnika mi dobacuje, – ,, Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.

“Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovamo da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas”, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.

   Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:
“Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove.Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.”

Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive.

Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere. – ,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindse opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike.Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde

Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela  ašta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome.. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac  i Ćupriju..

– Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara, povrtara ali i stočara.U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više  predstaviti lepote koje imamo, uz malo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao.,,- kaže Jasmia Filipović, direktorka PSSS Jagodina Da se zasladimo čak i na vrućih trideset sa istorijskim dodatkom na flajeru stigla nam je i čuvena Vasina torta.

 Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat.Ovaj kraj su turisti upoznali davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje.Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno – Pa jeste, što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je na žalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet. Nešto će osim pomoći struke morati da urade i druge institucije, o čemu janisam najbolji sagovornik!,,

Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nukako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac nude neke druge sardžaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Na žalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne!

Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse I dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.

– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči  savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način. ,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale seoskog turizma područja iz kojih dolaze. Svoje učešće na Sajmu prijavio je veliki broj PSSS iz različitih delova Republike, pa je ova manifestacija pravo mesto da se razmene znanja, iskustva i ideje, predstave primeri dobre prakse i podstaknu  zaintereseovana poljoprivredna gazdinstava da se opredele za bavljenje seoskim turizmom.,,

Domaćini kažu da u eri interneta nije teško doći do gostiju. Znače im podsticaji koji dobijaju od lokalne samouprave, ali bi im stabilnije snabdevanje strujom i sređivanje puta do Studenice značilo i više.

“Mi smo već duži niz godina učesnici na ovakvim skupovima, učešće je za nas da budemo i domaćini i gosti postala rutina. Gost je za nas svetinja, njihova želja je za nas zapovest. Oni koji dođu jednom vraćaju se uvek, vremenom postajemo prijatelji, porodica. Često se uključe nenametljivo u naše poslove, jer žele da nauče mnogo toga o selu-   smatra Dragan Milošević, vlasnik seoskog turističkog domaćinstva na Rudnu, koje je ugostilo čak I ukuku čuvenog pisca Lava Tolstoja. Njegova koleginica Slađana Sretović koja je posao profesora matematike u gradu sa svojim suprugom zamenila Rudnom dodaje Bog i priroda bili su darežljivi prema Rudnu i nama. Fale nam samo bolji putevi, posebno put Studenica –Rudno, koji je znatno kraći od asfaltnog puta preko Gradca, kojim se takođe stiže do Rudna. Time bi se za sva vremena zaustavila višedecenijska migraciju stanovništva., “Ono što čujem od gostiju to je da im, recimo, treba vodič za ove krajeve da obilaze manastire. Generalno, treba nam ta vrsta pomoći u smislu da imamo autobus mali ili kombi da možemo da ih odvedemo na okolna mesta”,,

Zmaj žena na Rudnu, kako je zovu, Milijana Šekler, najiskusnija i najstarija u ovom poslu, dobitnica brojnih priznanja sa razlogom. Uvek smirena I nkada umorna, sa smehpm vas dočekuje i ispraća. – ,,Ponosna sam na ovo naše Rudno, na domaćine, na moju porodicu, što je imala sluha i motive da ostane ovde i da radimo ovaj posao koji nam donosi i zadovoljstvo a danas i prihod. U početku nije bilo lako, ali su svi gosti manje više isti u svojim željama. Ma nije teško udovoljiti gostu, koji kad udahne ovaj naš vazduh i sam postaje deo ovih prostora. Ne bi se nikada menjala ni sa kim i ni za šta na svetu za ovo moje selo!  I da mogu opet da biram, opet bi ostala ovde.,,

Turistička organizacija “Kraljevo” organizovala je Sajam u  saradnji s Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama Srbije i Fakultetom za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji. Cilj ove manifestacije je da pospeši seoski turuzam u ruralnim područjima i da pomogne da se javnosti predstave turistički potencijali Srbije. Veliku ulogu u tome imaju PSSS, koje organizaciono i kadrovski predstavljaju značajan i respektabilan činilac u unapređenju i razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina, ali i jačanju seoskog turizma. 

,, S obzirom na to da se  očekuje raspisivanje prvog poziva za Meru 7 –  Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, u okviru IPARD programa, koja se bavi ruralnim turizmom, tako da se nadamo da ćemo ove godine tu meru akreditovati i u idućoj godini raspisati javne pozive kao i početak primene nacionalnog programa podrške seoskom turizmu. Mi ćemo I dalje kroz sve moguće mere koje su u programu ministarstva pokušati da pomognemo domaćinima koji žele da obavljaju ovu delatnost.Država će, posle tri godine, ponovo davati do 65 odsto novca za investicije u seoska domaćinstva koja se bave turizmom. Za to je namenila 110 miliona dinara, a konkurs se očekuje u narednih desetak dana.,,-najavio je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević

Odavno se selo Rudno pozicioniralo kao lider u seoskom turizmu u Raškom okrugu,  gde se  godinama unazad nekoliko privatnih seoskih domaćinstava veoma uspešno bavi seoskim turizmom.  Stoga je i Turistička organizacija Kraljeva odabrala baš rudnjansku visoravan za održavanje prvog sajma seoskog turizma. Priliku da pokažu i prikažu sve lepote čime selo Rudno raspolaže kao i domaće proizvode  iz netaknute prirode sa obronaka planine Radočelo rudnjanski domaćini iskoristili su na pravi način. Učesnici i posetioci sajma bili su u prilici i da se na rudnjanskoj visoravni bolje upoznaju sa ovdašnjim etno domaćinstvom „Šekler“, pansionom „Nebo“ i vilom „Selena“. Ova domaćinstva tradicionalno nude udoban smeštaj po pristupačnim cenama, što uz domaće gastronomske specijalitete, čist i nezagađen vazduh, stoletne šume i planinske rečice bogate potočnom pastrmkom, gostima omogućava nezaboravan boravak u pravoj vazdušnoj oazi.

Šta onda fali u ovoj rudnjansko srpskoj idli? Kako lokalne samouprave mogu podstaći seoski turizam i šta nedostaje domaćinima da bi se broj gostiju i dalje povećavao? Na ta pitanja smo odgovor potražili  od uvaženog profesora Draga Cvijanovića.

– Učinjeno je prilično, ali treba i mora još država mora da obezbedi infrastrukturu, puteve, kanalizacionu i vodnu mrežu. Naši domaćini imaju gostoprimstvo, imamo odlične preduslove, očuvanu prirodu, odličnu kuhinju, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Uz kvalitetniju infrastukturu, ali i bolju komunalnu uređenost, dostupnost interneta i raznovrsnije zabavne sadržaje sela bi bila privlačnija turistima. Srbija bi, značila i iskustva država u kojima se građani uspešno bave seoskim turizmom. Slovenija onim gazdinstvima koja prodaju svoje proizvode na kućnom pragu kao turistički proizvod, ne naplaćuju nijedan jedini dinar PDV-a”, navodi prof. Drago Cvijanović, sa Fakulteta za turizam i hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji. “A kada je u pitanju kupovina sa strane, onda podižu taj PDV i na kraju ako kupuju iz druge države, onda ide to mnogo značajnije.”

U nameri da podstaknu izlagače da budu što maštovitiji u dekoraciji štanda i prikažu što više autentičnih proizvoda organizatori su učesnicima izložbe dodeliti i nekoliko nagrada: za najbolje tradicionalno jelo, za najlepše uređen štand, za najoriginalniji turistički suvenir, kao i za najuspešnije PSSS. 

   Koliko žele da ukažu na značaj ovog kraja govori podatak da su domaćini ugostili dvadesetak redakcija iz Srbije

O prirodnim lepotama Rudna i cele rudnjanske visoravni, udaljene osamdesetak kilometara od Kraljeva, pisano je pre nešto više od jednog veka, čak i u prvoj razglednici poslatoj iz tog kraja 1910 .godine.Oni koji su još tada znali za Rudno govorili su o, čistim potocima i izvorima koji su presecali i ulepšavali izmešane četinarske, brezove i hrastove šume, zatim čistom vazduhu, gostoprimstvu meštana-gorštaka iz najlepšeg dela podgolijskog kraja.

S POŠTOVANJEM NAŠIM DOMAĆINIMA !

Sonja Cvetković

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

ten + fourteen =