Drugi pišu Uncategorized Vesti

NEĆE U GRAD Miloš Martić gradi budućnost u Savinom Selu

20.07.2019 • Izvor Dnevnik

Iako mnogo mladih iz sela odlazi put gradova ili drugih država i tamo gradi svoj život, najčešće radeći u fabričkim halama, sve je više i onih koji se opredeljuju da ostanu na svom imanju i obrađuju zemlju.

Foto: Dnevnik/ S. Šušnjević

Među njima je i Miloš Martić (34) iz Savinog Sela, koji živi i privređuje u selu u kojem je rođen i odrastao. Ohrabruje to što, kako Miloš kaže, među Savinoselcima nije usamljen jer ima još njegovih vršnjaka koji su odlučili da se bave poljoprivredom i svoju budućnost vide na selu.

Poljoprivreda, tačinije ratarstvo, zajednički je posao kojem su se posvetili on i supruga, ali i njegovi roditelji. U lepo uređenom dvorištu uz roditeljsku kuću Miloš je izgradio i svoj dom, u domaćinstvu nemaju stoke ni živine, a savremena poljoprivredna mehanizacija i pun čardak još neokrunjenih kukuruza ostalog od jesenas odaju da se domaćini bave agrarom.

Gazdinstvo je, može se reći, slika moderno uređenog domaćinstva i s ukusom sređenog ambijenta. Druga generacija porodice Martić, iako veliku pažnju posvećuje uređenju dvorišta, nema vremena da razbacuje snagu baveći se poljoprivrenim poslovima u kućnim uslovima.

– Odmah posle završene Srednje ekonomske škole počeo sam da se bavim poljoprivredom, nisam imao ambicija da studiram, da se zaposlim ovde ili da odem u inostranstvo – kaže Martić. – Pošto je to bila moja odluka, počeo sam da uzimam državnu zemlju u arendu i sada, uz svojih 20 jutara, obrađujem stotinu hektara državnih njiva na kojima sejem kukuruz i soju. To su velike površine i pošto zavisim od vremenskih prilika, useve osiguravam za slučaj nepogode.

________________________________________

U iščekivanju konkursa IPARD-a

Zahvaljujući subvencijama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Miloš Martić je kupio neophodnu opremu – prskalicu, špartač i rasipač veštačkog đubriva.

– Moj zahtev za subvencije za kupovinu traktora nije prošao na konkursu, ali se nadam da ću biti bolje sreće prilikom konkursa IPARD-a , koji iščekujem. Potreban mi je veći traktor i zato ću ponovo konkurisati i nadam se da ću uspeti jer država obezbeđuje posebne podsticaje kojima stimuliše poljoprivrednike mlađe od 40 godina – rekao je Martić.

________________________________________

Ranije je, dodaje Miloš, sejao i pšenicu, ali to više ne čini jer nije donosila zaradu.

– Smatram da sam se dobro snašao u ratarstvu, premda treba reći da je sada potrebno daleko više raditi da bi se zaradilo nego što je to bilo kada su moji roditelji bili u mojim godinama. Nijednog trenutka se ne kajem što mi je poljoprivreda postala zanimanje, mada nije uvek lako, a kao i u svakom poslu, ima i dobrih i loših strana. Dobro je što se državna  zemlja sada izdaje na duži period, trenutno na tri godine. Ipak, bilo bi još bolje da se može zakupiti na pet i deset godina jer bi se tada bolje mogla planirati proizvodnja i još više ulagati u agrotehničke mere kojima se pozitivno utiče na održavanje kvaliteta zemlje, ali i njegovo povećanje. Dobro je i što se licitacije održavaju na vreme pa ne kasnim sa setvom – naglašava Martić.

On ističe da je u Savinom Selu sva zemlja prve klase i nalazi se pored puta, pa se traktorima do oranica brzo stigne. Po njegovim rečima, cena zakupa državnih njiva povoljnija je nego kada se zemlja u arendu uzima od privatnika.

– Zakup hektara državnih njiva košta od 26.000 do 45.0000 dinara, dok vlasnici privatnih traže znatno viša novca, od 300 do 550 evra po jutru. Tu cenu plaćaju ratari iz susednog Despotova, koji rado uzimaju u zakup savinoselske njive znajući da su oranice plodne – kaže Martić.

Z. Delić

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

3 × 4 =