Agroekologija Uncategorized Vesti

Vode se povukle, ostali problemi

Republički hidrometeorološki zavod Srbije na našu žalost bio je u pravu, upozorenjem da nas očekuju pljuskovi, nevreme i moguće posledice od viška padavina, početkom juna. Ovakav sled se mogao i očekivati, imajući u vidu da su nas ,,vremenske neprilike,, stavile na iskušenje i u minulom periodu. Posledice  vodene stihije, prema prvim procenama koštaće državu kroz inarstrukturu, privredu, i vlasnike stambenih objekata u Kraljevu preko 500 milina dinara. Ovih dana na terenu su i stručnjaci CIP-a koji nakon prvih kontola nemaju dobru vest. 24 mosta moraju na potpunu rekonstrukciju ili izgradnju, dok je na desetine kilometara puteva potpuno uništeno. Kraljevačka preduzeća ovaj posao neće moći da urade sama.

Kiša je intenzivno počela da pada ,,kao iz rukava,, nešto iza ponoći, 3 juna.Toliku količinu vode, kada je za samo tri sata palo 84 litara kiše po kvadratnom metro, nisu mogle da prime rečice i potoci koji inače u ovakvim situacijama prave probleme, ne samo bujičnom stihijom već i odronima a kasnije i klizištima.  Posledice katastrofalnih poplava koje su u ranim jutarnjim i prepodnevnim satima zadesile grad Kraljevo na gotovo svim krajevima ove, po površini prostranstva, najveće lokalne samouprave u Srbiji, biće vidljive tek nakon svih komisija koje će češljati pristigle prijave za odšetu.. U prigradskim naseljima uglavnom su stradali stambeni i objekti, dok je u selima bila još teža sitacija. U Adranima ovom domaćinu stočni fond najvažniji…

Ono letine i roda što je odolevalo mrazu, vodi i gradu nestajalo je pod vodenom stihijom. Sirča je velikim delom odsečena od sveta jer su bujice odnele i putnu infrastrukturu. Mostovi seoskih puteva rušeni su kao kula od karata.

Na svu sreću stradalih niti povređenih, nije bilo. Prvog dana evakuisano je bilo 159 osoba. Ova fotografija govori sama za sebe. Da ispod vode je zaista taxi vozilo!

   U odnosu na polave 2014.godine po svojoj obimnosti i posledicama ove će biti po svim osnovama mnogo veće i teže, jer gotovo da nije bilo mesne zajednice, ima ih 68, koja nije prijavila probleme nakon kobnog 3 juna .Svitanje su mnogi dočekali uz nezapamćen huk nadolazeće bujice. Nakon izlivanja reka i potoka u slivu Zapadne Morave poplavljeno je oko 450 kuća i privrednih objekata. Razmere štete znaće se tek nakon što na teren izađu komisije za procenu.Selo Adrani i naselje Grdica najviše su bili pogođeni poplavama, čak treći put u poslednjih pet godina.

Tu je posle poplava 2014. i 2016. izgrađen bedem prema Zapadnoj Moravi koji štiti ovaj deo grada od poplava.Međutim, pre dve noći žitelji ovog naselja izgradili su i improvizovani bedem na kanalu čija namena je bila da prihvati višak vode iz Musačke reke koja je proteklih dana poplavila na desetine domaćinstava u ovom naselju. U selu Petropolje, 18 kilometara od Kraljeva prema Kragujevcu, bujične vode odnele su tri mosta i oko 200 metara puta, pa pojedina domaćinstva praktično više nemaju putnu komunikaciju.Teško je bilo meštanima Sirče, oko 100 domaćinstava je potpuno odsečeno od sveta, nakon urušenja mosta i pored toga što je Sirča udaljena svega 7 kilometara od cenra grada. Vojska je nakon nekoliko dana postavila i prvi pontonski most, jedina veza sa svetom

   Broj uginulih životinja za sada se tačno ne zna, jer komisija zvanično nije izašla sa podacima, imajući u vidu da  će trebati vremena shodno broju prijava da se svi obiđu. Poplave su odnele i sve ono što su poljoprivrednici zasnovali na svojim parcelama. Ovogodišnja letina teško da će se oporaviti.

    U Industriskoj zoni „Šeovac“ Adrani u kojoj su smeštene najveća privatna preduzeća bilo je preko pola metra vode u objektima. koju je  donela rečica Čađavaca. Štete od poplava pretrpelo je i niz drugih manjih privrednika u pogonima smeštenim po obodu grada i u selima na teritorij grada Kraljeva a štete na usevima i u objektima za uzgoj i tov stoke su takođe veće nego 2014 godine. U gledićkom kraju bujica je odnela dva pristupna mosta, jedan u Bogutovcu, ista slika i u Vitanovcu, Čukojevcu, Godačici, Vrdilima, Drkačićima,Mrsaću, Zakuti, Leševu. Nisu pošteđene ni plodne oranice u Obrvi, Oplanićima I Miločaju.,…- Sve podseća na 2014. godinu. Bujica je oštetila čak i betonsku konstrukciju novosagrađenog mosta na lokalnom putu Godačice. 

Letina prilično uništena

 Povrće bar ono kasno ima šansu da se ponovo rasadi naravno za jesenju konzumaciju, to su opet nova ulaganja, U plastenicima nije preteklo gotovo ništa.. Što se tiče ratarskih kultura, pšenica nije lider kraljevačkih ratara, međutim kukuruz zauzima oko 8 hiljda hektara i mahom je namenjen za potebe ishrane stoke. I pre vodene stihije ova žitarica nije izledala baš ponajbolje, tako da je tešo raditi bilo kakvu prognozu. Narvno ostaje solucija postrne setve, mahom za silažu ali to znači dodatna ulaganja u poluprazne džepove ovih seljaka. Loše su prošli i jagodari, jer je berba još uvek trajala. Tu popravke nema!

   Malinari su takođe ugroženi jer je ona inače izmučena zmog vremenskih uslova i prethodne dve godine .U ovim krajevima počela je berba crvenog zlata, međutim najave tropskih visokih temperatura verovatno će dodatno doliti ulje na vatru.   Na žalost, voćare kraljevačkih sela je u tri navrata tukao i grad u graničnim selima ka Čačku i Ivanjici. Ova godina za mnoge će biti teška!

   Verovatno najmučnija fotografija koja je objavljena na društvenim mrežama i u medijima tokom ovogodišnjih poplava na teritoriji grada na Ibru odnosi se na ovu koja govori više od reči.F

   Grobove svojih najmilijih, stanovnici Adrana nisu mogli da obiđu na Zadušnice. Ekipe Vetrinarskog specijalističkog institute Kraljevo i Zvaoda za javno zdravlje su morale u dva navrata da izvrše dezinfekciju ovog groblja.

       U više naselja još nema zdrave pijaće vode, pa se tamo i dalje šalju cisterne. U brojnim domaćinstvima uglavnom je uklonjena uginula stoka, ali su imanja, njive i bašte još pod muljem i peskom. Poljoprivrednici i dalje strahuju od mogućih nepogoda, jer skoro da nema dana, a da se ovde najedanput nebo ne smrači i prospe pljusak. Meštani pojedinih sela, da bi, poljoprivrednom mehanizacijom stigli do svojih imanja moraju okolo. da voze desetak i više kilometara umesto pet stotina metara. U ovakvoj  situaciji, prva na udaru su ovdašnja Javna preduzeća, koja već danima sa svim svojim kapacitetima rade na poslovima hitne sanacije, ali se ne stiže svuda . Ova  preduzeća imaju tekuće poslove, koje ne mogu da odrade na vreme jer su ima kapaciteti stavljeni na uslugu gradskom štabu za vanredne situacije . Uz to, usled nedostatka novca za te namene u gradskoj kasi, rade za odloženi novac, dok ne stigne državna pomoć, koju je obećao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije u nedavnom obilasku Kraljevu

 – Mi smo nadležnim državnim organima poslali prvi izveštaj o proceni štete, koji će svakako biti i dopunjen, jer se prijave još podnose. Šteta je procenjena na 563 miliona dinara, 430 se odnosi na infrastrukturu i 59 miliona dinara na državne i privatne objekte – kaže Aleksandar Nestorović, direktor gradske direkcije za urbanizam i građevinarstvo

– Neće ta obnova ići baš brzo, jer je ova poplava bila drugačija u odnosu na izlivanja od pre tri, odnosno pet godina, jer je od nadošlih lokalnih reka i potoka ponajviše stradali seoska infrastruktura. Obnova će trajati duže. Meštani  se polako vraćaju svom nazovi normalnom životu nakon ovih poplava i sigurno da treba razumeti njihove potrebe,ali mi na žalost ne stižemo svuda. U ovaj posao moraće da se uključe i druga preduzeća, naravno kada se steknu uslovi finasijske prirode. Od 3.juna sva naša javna preduzeća su na nogama. Na svaki moj poziv su odgovorno izvršavalai svoje obaveze. Zbog vanredne situacije, svoje tekuće obaveze su odložili ili ih rade sa pola kapaciteta.- ističe  sagovornik

   Brojke govore da su nadošle vode na području opštine oštetile ili porušile 24 mosta, 61 prelaz, da je prijavljeno oštećenje na 138 kategorisanih i lokalnih puteva, a veće štete je prijavilo više od hiljadu domaćinstava, sedam privrednih preduzeća, a tek sledi obilazak i stručna procena štete u poljoprivrednim gazdinstvima. Kada je reč o sanaciji porušenih ili oštećenih mostova, jer su oni „svačiji i ničiji”, građeni i pre pedeset godina od samih meštana, pa sada, kad to treba da radi država, valja pribaviti dokumentaciju, rešavati imovinsko-pravne odnose… Zahvaljujući stručnjacima CIP-a ovih dana se intenzivno proučavaju sve lokacije.

Na sednici Štaba za vanredne situacije , održanoj 24. juna, doneti su zaključci i odluke koji su bitni za završetak potpune sanacije terena posle nepogode koja je zadesila teritoriju grada Kraljeva.

  „Kada je u pitanju procena štete na pomoćnim i stambenim objektima,do sada smo imali oko 1.270 podnetih zahteva. Potpuno je procesuirano i završeno više od 500 zapisnika, a uglavnom su bile tretirane mesne zajednice koje su bile najviše oštećene u ovim elementarnim nepogodama,prvenstveno Adrani, Drakčići i Sirča“, izjavio je član Štaba za vanredne situacije Radoica Kočović

  Oštećeni su mogli do 25 juna 2019. godine, da  prijave štete na individualnim objektima,po roku i uputstvu Vlade Republike Srbije,a komisije će nastaviti da rade po prijavama koje su podnete Kočović je istakao da, što se tiče štete na poljoprivredi,još uvek nije stigla uredba Vlade Republike Srbije, ali nakon pristizanja preciznih uputstava od Vlade, Štab za vanredne situacije će obavestiti građane na koji način se prijavljuje šteta.Kako je pojasnio,radi se na kompletnoj infrastrukturi koja je bila oštećena, a gotovo svi putni pravci koji su bili prekinutisada su u funkciji i uspostavljena je komunikacija. Trenutno se radi i na projektnoj dokumentaciji za pet mostova koji treba da se izgrade na teritoriji grada Kraljeva.

   Na sednici Štaba je usvojen zaključak o raspodeli nafte mesnim zajednicama, kao i drugim subjektima i privrednim organizacijama. Svim subjektima koji su podneli zahtev Štab je odobrio i raspodelio odgovarajuću količinu nafte.

   Dezinfekcija individualnih objekata je uglavnom završena, ostalo je još nekih 30 zahteva koji su naknadno podneti,gde nije bilo završeno čišćenje prljavštine i mulja,pa će komisija, Kada vremenski uslovi dozvole, da izvrši dezinfekciju objekata koji su preostali

Rešavanje problema putne komunikacije posebno u seoskim naseljima,  bilo brže ukoliko bi se stvarila saradnja sa meštanima, posebno u angažovanju dodatne radne snage.

– Država bi mogla da obezbedi materijal i stručnu pomoć, a meštani radnu snagu, bar tamo gde se obnavljaju prelazi preko manjih vodotokova. Mi smo do sada uspeli ljudima da ponudimo alternativne puteve, kako bi se bar poljoprivrednim mašinama moglo prelaziti preko reka i rečica ili usmeravanjem saobraćaja na okolne saobraćajnice. Radimo i na izgradnji novih i trenutno je u prioritetu podizanje mostova u selima: Sirči (dva mosta), zatim most na pravcu od Konareva do Vrdila, u Mrsaću i most na Kovačkom potoku. kaže Mirko Vuković, direktor kraljevačkih „Puteva”,

  U Kraljevo su nekoliko dana nakon poplava pristigli i volonteri, studenti, vojska. Mladost Srbije i humanist ljudi ni ovoga puta nije izostala. Sada je ova pomoć bila neprocenljiva, jer je čićenje od mulja, šuta i djubreta bilo naročito teško za starije meštane ugroženih sela.

Na žalost postoji reč ljudsi faktor.

      Da li je sve moglo da bude blaže? Verovatno, makar da su kanali čišćeni, da nam potoci i rečice nisu deponije. Da svi, kao ozbiljni ljudi preuzmemo deo odgovornosti, od države do pojedinca. Osiguranje je i dalje rak rana svih naših nepogoda .Na področju grada  Kraljeva svega 12% poljoprivrednika ima polisu osiguranja. Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić kaže da će komisije na terenu popisati štetu u svim poljoprivrednim domaćinstvima i privrednim subjektima kako bi se imali tačna procena štete za koju kaže da zasigurno neće biti mala.

  Kraljevo ima 174 vodotoka ne računajući vodotokove prvog reda Ibar, Moravu i Ribnicu. To su uglavnom potoci i male rečice koje možemo pregaziti, leti često i presuše ali su poslednjih godina daleko opasnije od velikih slivova. Voda se povukla, ali su ostali problemi… Posao tek predstoji i očigledno će država i ovoga puta morati da interveniše finansijski ali i operativno sa više ljudstva i mašinerije jer ono što se vidi na terenu nije ni malo lepa slika. Uključujući zemljotres i dve ozbiljne posledice poplava većini ugroženih biće ovo četvrto saniranje nihovih objekata.

Sonja Cvetković

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *