Ratarstvo Reč struke Tehnologije

Međurednim kultiviranjem do većih prinosa kukuruza

Međuredno kultiviranje je bitna agrotehnička mera u proizvodnji širokoredih useva koju treba primeniti u ovom periodu godine. Ukoliko se pravilno izvodi može imati značajan uticaj na prinos gajenih biljaka.

Tokom maja i početkom juna  meseca česte padavine, uz kraće ili duže sunčane intervale, uzrokuju pojavu pokorice na površini zemljišta. Stvaranje pokorice na površini zemljišta, pojava i intezivan rast korovskih biljaka, loša akumulacija padavina i zadržavanje vode na površini zemljišta, samo su neki razlozi zbog kojih treba primeniti međuredno kultiviranje u proizvodnji kukuruza. Pokorica otežava nicanje gajenih biljka, a zadržavanje vode na površini zemljišta često uzrokuje usporen porast ili potpuno propadanje useva.

Međurednim kultiviranjem rastresa se oranični sloj zemljišta, sprečava gubitak vlage, povećava poroznost i vazdušni kapacitet (aeracija zemljišta), uništavaju korovi iz međurednog prostora, pospešuje i intenzivira mikrobiološka aktivnost, kao i mineralizacija organske materije. Rastresanjem površinskog sloja zemljišta, sprečava se površinsko oticanje vode, bolje se akumuliraju padavine u zemljištu i sprečava se isparavanje. Kod zemljišta težeg mehaničkog sastava bolja je vodopropustljivost i voda od padavina se pravilno raspoređuje po dubini profila.

Prvo međuredno kultiviranje treba izvesti u ranim fazama razvoja kukuruza, najbolje kada biljke imaju formirana tri do četiri lista. U tom periodu korenov sistem kukuruza je slabo razvijen i kultivator treba podesiti da radi dublje (6 do 8 cm), a zaštitna zona oko biljke treba da je 10 do 12 cm.

Drugo međuredno kultiviranje treba izvesti kada biljke kukuruza imaju formirana šest do osam listova. U tom periodu korenov sistem je bolje razvijen i kultivator treba podesiti da radi pliće (4 do 6 cm), a zaštitna zona oko biljke treba da je 15 do 20 cm.

Ukoliko vremenske prilike dozvole, poželjno je uraditi i treće međuredno kultiviranje i tom prilikom odrediti dubinu i zaštitnu zonu u zavisnosti od razvijenosti biljaka. Brzina kretanja traktora treba da je oko 6 km (sporije prilikom prvog kultiviranja da ne bi došlo do zatrpavanja malih biljaka).

Međuredno kultiviranje treba uskladiti sa  tretmanom useva herbicidima.Preranim kutiviranjem, preseca se korenov sistem korova,  hemijski preparat ne može u potpunosti da obavi svoju funkciju, odnosno ne dolazi do svih delova korena, tako da se iz preostalih delova nastavlja vegetacija, što  je nepoželjno. dr Vladimir Marić PSSS

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

1 × two =