Agroekologija Reč struke Tehnologije Vesti

Osigurajte se, protivgradne rakete nisu dovoljne za odbranu!

Ovo je izjavio ministra poljoprivrede Branislav Nedimović, nakon nevremena koje je zadesilo Srbiju. Ni protigradne rakete i ako ih je ovoga puta bilo dovoljno nisu umanjile epilog sa neba.

Naime, u nedelju je za samo dva sata ispaljeno 829 protivgradnih raketa, što je oko 10 odsto ispaljenih raketa na godišnjem nivou, rekao je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i apelovao na poljoprivrednike da se osigraju.

On je naglasio da su najveća šteta od grada i kiše pretrpela sela oko Ivanjice, Čacka i Lučana.

“Protivgradne rakete nisu dovoljno sredstvo odbrane, već je neophodna kombinacija osiguranja i protivgradne zaštite”, naglasio je ministar i dodao da bi šteta bila mnogo veća da nije ispaljeno toliko raketa.

 On je naglasio da se u pet najgroženijih okruga u Srbiji, prema izveštaju RHMZ, poljoprivrednim proizvođačima za osiguranje daju subvencije od 70 odsto.

“Za sada je samo 12 odsto poljoprivrednih površina osigurano i mi ćemo morati da vučemo žestoke rezove, tako da ko želi da dobije subvencije, moraće da bude osiguran”, istakao je Nedimović.

Podseća da ovo nije prvi put da nevreme uništi voćnjake i da se to dešava poslednjih 20-30 godina, jer klimatske promene čine svoje.

 Poljoprivrednici koji su pretrpeli štetu, a koji su osigrani, treba da se jave osiguravajćim kućama koje će im isplatiti osiguranu sumu.

 Za štetu na voću koje je nanelo nevreme u Topoli kaže da se dogodio prirodni fenomen i da se gradonosni oblak formirao na visini od dva do tri kilometra, i podsetio da protivgradne rakete najbolje deluju na visini od četiri do šest kilometara.

Zašto ipak trpimo gradonosne oblake?

Ipak strelci sa terena kažu da je istina da su ispalili najveći broj raketa do sada, ali i da je komunikacija sa radarskim centrima i dalje vrlo loša. Oni koji svake godine imaju štete se pitaju čemu ulaganje u investiciju koja je propaka pre početaka trajanja. Država plaća rakete, odnosno budžetski korisnici a seljaci ulažu u svoja imanja. Upućeni kažu da su protivgradne mreže i osiguranjejedini lek protiv klime. Možda je ova medicina skupa ali je dugoročno ipak isplativija.

Država inače subvencioniše investicije, odnosno protivgradne mreže, premija osiguranja se takođe dotira tako da struka kaže da je besmisleno ne koristiti ove mere. Jedini koji možda ne mogu sada postavljati mreže jesu voćari kojima konfiguracija terenato ne dozvoljava. Statustika pokazuje da su zapravo ta područja u Srbiji i najčešće na udaru gradonosnih oblkaka. Dugo najavljivani ugovori sa pograničnim državama još uvek su mrtvo slovo na papiru, jer naši strelci čuvaju komšijko dvorište, dok naše izleda niko….

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *