Agroekologija Drugi pišu Tehnologije

Ko je stariji u Srbiji poljoprivrednici ili mašine?

Za poljoprivredu se kaže da je ključna privredna grana i razvojna šansa Srbije. Ipak, prinosi su i nekoliko puta manji nego na evropskim farmama. Sa kakvih poseda dolaze, ko ih i čime obrađuje? Koliko su stari poljoprivrednici, a koliko mehanizacija?
Lična karta srpskih poljoprivrednih gazdinstava: Sve ih je manje, posedi su mali, a sve je manji i stočni fond. Stari su i poljoprivrednici i mehanizacija.
U Srbiji je u 2018. bilo 9,9 odsto manje gazdinstava nego 2012. godine (569.310). Prosečna površina poljoprivrednog zemljišta kod nas je 6,1, a u Evropi 16,6 hektara.
Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije ukazuje, međutim, da je statistika varljiva.
„U prosečnu površinu spadaju i jako velika gazdinstva, ali najveći broj njih, oko 50 odsto, imaju do pet hektara“, navodi Jovanović i dodaje da dolazi do ukrupnjavanja, što je posledica zateva tržišta, koje mali subjekti ne mogu da ispune.
Prosečna veličina oranica i bašta po gazdinstvu je porasla za 13.5 odsto, i iznosi 4,5 hektara. Međutim, beleži se pad na drugom polju – 217.682 gazdinstva koriste do dva hektara poljoprivrednog zemljišta, što je pad od 27 odsto u odnosu na 2012.
Jedna od stvari koje treba da se gledaju je i koja vrednost izlazi sa tih gazdinstava, ističe Jovanović. Potrebno je, ukazuje, da se koncentriše na neke poljoprivredne kulture koje su specifične za Srbiju, a gde su prinosi niski.
Raste samo broj ovaca
Statistika nije bolja ni kada je reč o strukturi gazdinstava. Beleži se samo rast broja ovaca kojih sada ima 1.799.814 (rast od 3,7 odsto). Manje je goveda (881.152, pad od 3 odsto), svinja (3.266.102, pad od 4,1 odsto), koza (218.397, pad od 5,8 odsto), živine (23.184.408, pad od 13,2 odsto).
„Velika je konkurencija zbog ogromnih subvencija na evropskom tržištu, cene koje nude su konkurentnije i imaju ozbiljnije sisteme“, kaže Jovanović.
Ističe da moramo da izađemo iz priče da je poljoprivreda samo socijalna kategorija i politikanstva u poljoprivredi.
„Važno je da stimulišemo i veće sisteme koji imaju oko 5.000 i 10.000 grla, jer oni generišu najveću vrednost i imaju najkvalitetniju genetiku. Oni vuku i manje kooperante da se uključe i čine kvalitetno stočarstvo“, rekao je Jovanović.


Navodi da u Srbiji ima pola hekara per kapita za poljoprivredu, što je ogromna površina kada se uporedi sa ostalim zemljama.
Posao za stare
Zabeležen je rast broja traktora, u 2018. ih je bilo 451.985, što je porast od 10 odsto u odnosu na 2012. Međutim, 83 odsto njih je starije od 20 godina.
Veljko Jovanović ukazuje da je kupovna moć jedan od glavnih razloga za to, ali i činjenica da nemamo domaću proizvodnju. Postoje, međutim, programi podrške kako bi se mašine lakše nabavile.
Jovanović navodi i da ne mora svako domaćinstvo da ima svu mehanizaciju, već da mogu da se udruže. Ipak, to je za sada u Srbiji naučna fantastika.
Prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, a 2012. je bila 59 godina. Tek svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina.
„Kako su stariji vlasnici traktora, tako su stariji i traktori i to jeste zabrinjavajuće. Postoje neke mere podrške koje su usmerene ka mladima, ali treba da stvaramo sistemo koji će se baviti celim lancem vrednosti. Ako se bavite jednim domaćinstvom ili jednom firmom, to je jedna strana priče, ali mi moramo da gradimo domaćinstva tako da ona mogu da uđu u lanac vrednosti i postanu kooperanti velikih sistema“, rekao je Jovanović.
Na taj način poljoprivrednici će shvatiti da mogu da imaju stabilne prinose i prihode i onda bi možda drugačije posmatrali poljoprivredu, a ne kao posao za stare, zaključio je Jovanović.
Izvor: RTS, Sanja Ljubisavljević

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

17 + four =