Reč struke Stočarstvo

Tov ovaca

Uspeh u tovu odraslih ovaca i intenzivan porast podmlatka za proizvodnju mlade jagnjetine, zavisi od rasnih svojstava, nivoa i punovrednosti ishrane i starosti životinja u vreme tova. Za tov se koriste odrasle ovce izlučene iz priploda (proizvodnje), jagnjad u vreme sisanja, rano odbijena jagnjad ili jagnjad normalno odbijena.

         U zavisnosti od starosti životinja i režima ishrane, razlikujemo tov odraslih ovaca, tov jagnjadi na sisi i tov odlučene jagnjadi. Tov odraslih ovaca obuhvata ovce i ovnove koji su izlučeni iz priploda. Koji će se način tova organizovati umnogome zavisi od godišnjeg doba.

Tokom jeseni obično se tove ovce koje su ostale jalove posle sezone oplodnje, odnosno ovnovi koji se neće više koristiti za priplod. Ishrana ovih ovaca i ovnova je intenzivna, a u ishrani se koristi kvalitetno livadsko seno i seno leptirnjača, silaža, sveži i suvi repini rezanci, kao i manja količina koncentrata.

Tov odraslih ovaca je rentabilniji ukoliko traje kraće vreme. One ovce koje su othranile svoju jagnjad i izlučuju se iz daljeg priploda, mogu se toviti tokom leta. Ovakva vrsta tova obično se organizuje na paši i ekonomičnija je od zimskog tova ovaca. Ovce koje se drže na paši, a u zavisnosti od njenog kvaliteta, mogu se prihranjivati manjom količinom koncentrata.      

        Jaganjci koji se ne ostavljaju za priplod obično se tove i prodaju za klanje. Jedan od načina uzgoja i ishrane jaganjaca za dobijanje kvalitetnog jagnjećeg mesa je ishrana od prvog dana po volji mlekom, a kasnije upotrebom koncentrata i sena. Smeša koncentrata najčešće se sastoji od kukuruza, ovsa, ječma, mekinja i uljanih sačmi.

U ovakvoj vrsti tova najčešće se koristi samo kukuruzna prekrupa, dok se sve ostale potrebe podmiruju majčinim mlekom. Sastav obroka za jagnjad za vreme tova u dojnom periodu može biti raznovrstan u zavisnosti od hraniva koja se mogu nabaviti. Od kabastih hraniva u ishrani tovnih jaganjaca najčešće je u upotrebi seno lucerke ili deteline.

Paša takođe predstavlja izvanrednu hranu za ishranu tovne jagnjadi. Tov na pašnjaku je manje intenzivan od tova u zatvorenom prostoru, ali je znatno ekonomičniji. Potrebe za prihranjivanjem koncentratima zavise od obimnosti i kvaliteta paše kao i od uzrasta jagnjadi.

Zalučena jagnjad (preko tri meseca uzrasta) koja se ne ostavlja za priplod može se takođe toviti. Zalučena jagnjad se tovi u zatvorenom prostoru upotrebom koncentrata, sena i silaže, kao i na paši uz prihranjivanje. Ona se obično tovi do uzrasta od 6 do 8 meseci, do kojeg treba da postignu telesnu masu od 35 – 45kg.

Zbog ekonomičnosti veoma je raširen tov zalučene jagnjadi na paši. Bujna paša dobrog kvaliteta može poslužiti i kao jedina hrana u tovu. Kada je u pitanju oskudnija i paša lošijeg kvaliteta, jaganjcima treba davati određenu količinu sena i smeše koncentrata. Smeša koncentrata se postepeno povećava, tako da se ona najviše daje na kraju tova.

Tov šilježadi se obično praktikuje sa jaganjcima koji su ojagnjeni tokom zime ili rano u proleće. Takva jagnjad se preko leta drži na paši gde slabije raste i dobija u telesnoj masi. Njena ishrana je ekstenzivna sve do 8 ili 9 meseci života. Tokom jesenjeg perioda prelazi se na pojedinačnu ishranu koncentratima, senom ili silažom tako da se ostvaruju znatno veći prirasti. Tako utovljena šilježad krajem jeseni ili početkom zime tj. sa 10 –12 meseci života, telesne je mase od oko 50kg. Autorka: Kosovka Jakšić  Izvor: PSSS

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

three × one =