Drugi pišu Tehnologije

Sušenje i plasman jabuka i paradajza

Autor Redakcija Agrosavet.rs

Septembar 2018

U jednom kućerku u Sremu, u Šidu, nedaleko od pružnog prelaza koji ga deli na „vinski“ i „svinjski“, mestu u kojem se rodio naš današnji domaćin Bojan Trenkić, ovih dana pogoni su bučni i maksimalno angažovani jer je počela sezona sušenja paradajza i jabuke.

Počela sezona sušenja

Buka mu, kaže Bojan, nije strana ali ona prijatnija, koju proizvodi zvuk tamburice i drugih instrumenata, na brojnim koncertima na kojima je nastupao pre svega kao zaposlen u Velikom tamburaškom orkestru Radio – televizije Vojvodine, a potom i kao član višestruko nagrađivanog orkestra „Zorule“.

Kada odloži tamburicu, sa kojom druguje od malih nogu a svoje znanje prenosi i mladim talentima, sa ocem Ljubom, suprugom Jelenom i vrednim radnicama, posvećuje se organizaciji proizvodnje koja je još uvek nesvakidašnja u Vojvodini.

Valjalo je, kaže Trenkić, odvažiti se i osmisliti proizvodnju koja je atipična u tom kraju. Svi koji su sa skepticizmom gledali na njihove početke samo su im pomogli da u toj nameri budu još odlučniji.

Sušeni paradajz i čips od jabuke

Nakon svega nekoliko godina, uspeli su da stvore dva brenda – sušeni paradajz u ulju i čips od jabuke sa ukusom cimeta – zdravije alternative postojećim grickalicama.

Budući da u našoj zemlji, donedavno nisu mogli da se kupe takvi proizvodi koji su kod nas sušeni i pakovani, jedna od njihovih misija u predstojećem periodu biće i navikavanje domaćih kupaca na proizvode iz Vojvodine, tim pre što ne zaostajemo za kvalitetom koji se nalaze u grčkim ili italijanskim teglicama. Šljive, grožđe, crni luk, trenutno suše isključivo za sopstvene potrebe ali će te namirnice, kako napominje Trenkić, uskoro biti deo njihovog redovnog asortimana.

U iščekivanju boljih dana, Trenkići su se orijentisali, pre svega, na kvalitet svojih proizvoda, što su znatiželjni kupci na brojnim noćnim bazarima, izložbama i etno sajmovima i prepoznali.

Trenutna dnevna proizvodnja im je 500 teglica sušenog paradajza u ulju, a količinu prilagođavaju zahtevima tržišta.

Bojan Trenkić napominje da, kroz rad u sušari, svakog dana dolaze do novih saznanja i trude se da koriguju sve eventualne greške. Najvažnije je im je da ispoštuju sve rigorozne kriterijume koje ta dva delikatesa treba da ispunjavaju.

Tehnologija savladana, ostaje tržište

Sama tehnologija im, kaže ovaj proizvođač, nesmetano teče ali je osvajanje tržišta još uvek pomalo problematično. Želja im je, kaže, da maksimalno uposle svoje kapacitete ali i da prošire prodajnu mrežu i na druge delove naše zemlje.

Kada su se upustili u ovaj posao, bili su svesni da će im se uloženih 20-tak hiljada evra, sukcesivno vraćati, sa postepenim povećanjem obima poslovanja i asortimana proizvoda. Znali su da će morati da ulože mnogo truda i znanja i da im to neće omogućiti zaradu „preko noći“.

Kada je reč o odnosu države prema manjim proizvođačima i prerađivačima sušenih proizvoda, kaže da je ona primetna ali nedovoljna. Napominje da su zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, pre par godina kupili jednu od sušara i dodaje da se nadaju novim, povoljnijim konkursima.

U toku noći Bojanu pedagogu i muzičaru u glavi se roje muzičke note ali su mu u toku dana sve misli usredsređene na osmišljavanje inovacija u proizvodnji u kojoj supruga Jelena i on vide perspektivu.

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

6 − six =