Agroekologija Ratarstvo Stočarstvo

Crvena detelina

NEZAMENLJIVA PROTEINSKA KOMPONENTA KISELIH ZEMLJIŠTA U PROIZVODNJI JEFTINE STOČNE HRANE

Crvena detelina (Trifolium pratense L.) je uz lucerku najvažnija višegodišnja krmna leguminoza. Dominantna je biljna vrsta centralnog dela Republike Srbije.

Zahtevi crvene deteline u pogledu klimatskih uslova su veoma specifični. Za svoj rast i razvoj zahteva područja sa umerenom klimom i prosečnom količinom padavina od 800 mm. Nasuprot lucerki bolje podnosi kiselija zemljišta, sa niskom pH vrednošću, lošije strukture, u nizijama i u brdsko-planinskom području. Za proizvodnju krme najbolje joj odgovaraju oni tipovi zemljišta na kojima se ona tradicionalno gajila: gajnjače, smonice, pseudoglej, brdsko-planinska deluvijalna zemljišta, aluvijalna zemljišta i černozem, ali samo pod uslovom da su obezbeđena vlagom. 

Kvalitet krme crvene deteline zavisi pre svega od faze razvoja, visine otkosa i uslova spoljne sredine, a dva najmerodavnija parametra kvaliteta su sadržaj sirovih proteina i in vitro svarljivost suve materije. Savremeni koncepti normiranja obroka za preživare zasnivaju se na tačno izbalansiranom odnosu razgradivih i nerazgradivih proteina. Povećanje količine nerazgradivih proteina u obroku do utvrđene granice je jedan od najvažnijih uslova za visoku proizvodnju mleka. Prema dosadašnjim istraživanjima, u procesu siliranja, razgradnja proteina kod crvene deteline je za oko  90% manja nego kod lucerke.

Znatno slabija razgradnja proteina kod silirane crvene deteline je rezultat prisustva enzima polifenol oksidaze (polyphenol oxidase enzyme system – PPO). Sadržaj vitamina i mineralnih materija čini crvenu detelinu jednom od najkvalitetnijih krmnih vrsta. Odlikuje se velikom količinom provitamina A, vitaminima C, D, E, K, B1, B2, B3 i mikroelementima Mo, Co, B, Cu, Mn. Poseduje visok sadržaj rastvorljivih ugljenih hidrata što je čini dobrim energetskim hranivom, čak boljim od lucerke i italijanskog ljulja.

Saglasno savremenim trendovima održive i organske poljoprivrede zadnjih nekoliko godina kako u svetu tako i kod nas crvena detelina opet dobija na značaju, naročito kao komponenta travno-detelinskih smeša. Osim toga, stabilizaciji u proizvodnji crvene deteline naročito je doprinelo stvaranje poboljšanih i dugovečnijih sorti, rezistentnih prema bolestima, tolerantnih na visoku koncentraciju aluminijuma, visoke nutritivne vrednosti krme, kao i povećan značaj crvene deteline u plodosmeni i popravci fizičko-hemijskih osobina zemljišta. Za uspeh u selekcionom radu na crvenoj detelini, osim adekvatno odabranih metoda selekcije, veoma je važno sakupiti što raznovrsnije izvore genetičke varijabilnosti. Dosadašnja istraživanja na crvenoj detelini ističu prednost lokalnih populacija u odnosu na materijal iz drugih regiona činjenicom da aklimatizovani ekotipovi ostvaruju veći prinos krme i semena u odnosu na slabije aklimatizovane populacije i sorte. To potvrđuju i naši dosadašnji rezultati komparativnih ispitivanja stranih i domaćih sorti crvene deteline kojima je potvrđeno da je domaći materijal u odnosu na proizvodno-kvalitetne i morfološko-biološke osobine bio superiorniji (tabela 1).

Tabela 1. Prinos zelene krme i suve materije (t/ha) najrasprostranjenijih sorti crvene deteline u Republici Srbiji u periodu 2004-2006. na lokalitetu Rimski šančevi.

Sorta Prinos zelene krme (t/ha) Prinos suve materije (t/ha)
2004. 2005. 2006. Ukupno 2004. 2005. 2006. Ukupno
Kolubara 27,0 89,5 23,8 140,3 8,9 16,1 5,9 30,9
K-17 27,1 91,6 27,6 146,3 9,0 17,3 7,1 33,4
Una 27,5 96,2 29,4 153,1 8,8 17,0 7,0 32,8
Viola 18,1 43,9 62,0 5,7 7,3 13,0

Dosadašnjim oplemenjivačkim radom u Institutu za ratarstvo i povrtartstvo je stvoreno ukupno šest sorti crvene deteline (Kolubara, Una, Avala, NS-Mlava, NS-Ravanica, NS Petnica), a trenutno je na tržištu Srbije najrasprostranjenija sorta Una (slika ispod).

Una je srednje rana sorta crvene deteline, pogodna za gajenje u travno-detelinskim smešama na manje plodnim, vlažnijim i kiselijim zemljištima (Centralna Srbija, BiH). Dobra granatost i lisnatost uslovljava visok prinos i kvalitet krme. Stabljika je uspravna, dobro se bokori sa slabije izraženom maljavošću. Visina biljke iznosi u proseku 55 cm. Osrednje je otporna na pepelnicu. Troperast list srcolikih listića, tamno zelene boje slabije je obrastao dlačicama. Cvast u formi glavice je tamno do svetlije crvene boje i veoma je mirisna. Seme je ovalno-bubrežastog oblika, žuto-smeđe boje sa nijansama tamno do svetlo ljubičaste boje, apsolutne težine: 1,9 – 2,0 g.

Proizvodno-kvalitetne karakteristike

Sorta crvene deteline Una je tipična trogotka. U prvoj godini života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase od 25 do 35 t/ha. Maksimalan prinos zelene mase (70-95 t/ha), odnosno sena (15-17 t/ha) postiže u drugoj godini života iz 3-4 otkosa, dok treće godine života ostvaruje ukupan prinos zelene mase na nivou prve godine 25-30 t/ha. Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu, početkom cvetanja iznosi i do 55%. Sadržaj sirovih proteina u proseku iznosi 18,5% a in vitro svarljivost suve materije u odnosu na lucerku je viša za oko pet jedinica i iznosi u fazi početka cvetanja oko 74,95%. Zahvaljujući dobrom indeksu kompeticije pogodna je za gajenje u travno-detelinskim smešama.

Prednost crvene deteline u odnosu na druge višegodišnje leguminoze ogleda se u mogućnosti njenog gajenja na blago-kiselim zemljištima. Upoređivanjem 35 vrsta leguminoza crvena detelina je pokazala najveći stepen tolerantnosti prema većim koncentracijama aluminijuma. Takođe treba imati u vidu da je aktivnost rizobijuma koji živi u simbiozi sa korenom crvene deteline u velikoj zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Istraživanjem 19 izolata iz Finske, u laboratorijskim uslovima utvrđeno je da ispod pH vrednosti 4,7-4,9 prestaje aktivnost Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli.Nasuprot toleranciji na veću koncentraciju aluminijuma (Al) crvena detelina je veoma osetljiva na veću koncentraciju mangana.

Na zemljištima sa pH ispod 5 neophodan elemenat za nesmetan razvoj crvene deteline je kalcijum (Ca), s obzirom da smanjuje kiselost zemljišta, podstiče nodulaciju, a samim tim potpomaže azotofiksaciju atmosferskog azota od strane kvržičnih bakterija (Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli). U kiseloj sredini zbog povećane koncentracije lako-pristupačnog aluminijuma značajno se umanjuje aktivnost azotofiksatora i oni prestaju snabdevati biljku azotom. Da bi se otklonio negativan uticaj povećane kiselosti na rast i razvoj biljaka neophodno je izvršiti kalcizaciju kiselih zemljišta. Kao rezultat kalcizacije osim smanjenja kiselosti povećava se pokretljivost najvažnijih makroelemenata mineralne ishrane (azota, fosfora i kalijuma) koji se nalaze u zemljištu i poboljšava snabdevanje biljaka molibdenom. Osim toga, kalcijum je veoma značajan makroelemenat u ishrani crvene deteline. Prilikom njegovog unošenja u zemljište dolazi do koagulacije koloidnih zemljišnih čestica, poboljšava se njegova struktura i fizička svojstva.

Imajući u vidu da su glavni rejoni za gajenje crvene deteline u centralnom delu Republike Srbije na vlažnijim i kiselijim zemljištima, a u cilju optimizacije mineralne ishrane crvene deteline u okolini Kraljeva (lokalitet sela Dragčići) 2009. godine na tipu zemljišta pseudoglej, kisele reakcije sa pH (u H2O) – 4,82 (tabela 2) postavljen je ogled sa različitim tretmanima đubrenja. U ogledu je ispitivan uticaj kalcifikacije i organskog đubriva (zgoreli stajnjak) na prinos zelene krme i suve materije, sorte Una u periodu 2009-2010. godine.

Tabela 2. Agrohemijska svojstva pseudogleja u Kraljevu (lokalitet sela Dragčići) pre primenjenih mera

dubina
(cm)
pH humus
(%)
N
(%)
C/N mg/100 g zemljišta
u H2O u KCL P2O5 K2O mobilni Al
0-30 4,82 4,19 2,51 0,16 8,7:1 2,7 12,6 16,2

Na celokupnoj oglednoj parceli je predsetveno uneto 500 kg/ha NPK đubriva, a u dva tretmana je izvedena kalcizacija sa krečom u prahu u količini od 2,5 i 5 t/ha CaCO3. Osim kalcizacije u navedenim količinama u dva tretmana je dodatno predsetveno uneto 30 t/ha stajnjaka, tako da je ukupno bilo pet tretmana: 1. kontrola, 2. 2,5 t/ha CaCO3, 3. 5 t/ha CaCO3, 4. 2,5 t/ha CaCO3 + 30 t/ha stajnjaka, 5. 2,5 t/ha CaCO3 + 30 t/ha stajnjaka.

Maksimalan prinos zelene krme  (40,1 t/ha) i suve materije (8,41 t/ha) u godini zasnivanja ogleda sa crvenom detelinom ostvaren je na varijanti 4. 2,5 t/ha CaCO3 + 30 t/ha stajnjaka, uključujući i osnovno đubrenje sa 500 kg/ha NPK đubriva.

Povoljan raspored padavina za vegetacioni period 2010. godine koji je bio iznad višegodišnjeg proseka je uticao na postizanje visokog prinosa zelene mase i suve materije iz dva otkosa crvene deteline. Za razliku od godine zasnivanja ogleda sa crvenom detelinom najveći prinos zelene (74,7 t/ha) i suve krme (16,3 t/ha) je ostvaren na varijanti 5. 5 t/ha CaCO3 + 30 t/ha stajnjaka. Kao i u prethodnoj godini posmatrano po otkosima i ukupno, statistički značajno viši prinos je ostvaren na svim tretmanima gde je prethodno unet kreč i stajnjak u odnosu na kontrolu.

Imajući u vidu veću količinu padavina u agroekološkim uslovima kraljevačkog regiona, naročito tokom vegetacionog perioda, uključujući neophodne agro-meliorativne mere za popravku kiselih zemljišta (kalcizacija, unošenje organskog đubriva) u periodu 2009-2010. godine ostvareni su visoki i opravdani prinosi zelene i suve krme crvene deteline, sorta Una. Efekat kalcizacije u interakciji sa unetim organskim đubrivom je došao do izražaja tek u drugoj godini života crvene deteline. Osim u Srbiji sorta crvene deteline Una je priznata u Ukrajini i Belorusiji.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad -Odeljenje za krmno bilje

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *