Agroekologija Ratarstvo Reč struke

Prolećna obrada zemljišta

Svake godine se dešava da proizvođači iz nekog razloga jako zakasne sa obradom. Najčešći uzrok je kasna licitacija državnog zemljišta. Međutim, dešava se da proizvođači i svoje njive ostavljaju neobrađene do proleća. Takođe, nije redak slučaj da stočari u proleće obavljaju setvu nekog useva posle žetve ozimih krmnih useva.

Kada počne prolećna obrada, na većini parcela Banata se može videti slična slika. Za osnovnu obradu se koriste plugovi. Zemljište se ore na istu dubinu kao u toku jeseni, što je najčešće 25-30 cm. Ovakav način rada naši proizvođači objašnjavaju potrebom da se za jare useve stvori rastresit sloj zemljišta koji će omogućiti duboko prodiranje korena, i da se u zemljište unesu mineralna đubriva i žetveni ostaci. Međutim, pošto se retko kad zemljište obrađuje pri optimalnom sadržaju vlage, kvalitet oranja je loš. Kada je zemljište suvo, izvaljuju se grudve, a kada je vlažno, zemljište se kaiša. U oba slučaja se zemljište posle obrade brzo isušuje i ima nepovoljnu strukturu jer dominiraju velike grudve.

Proizvođači ne proveravaju stanje zemljišta u dubljim slojevima pa uopšte nisu svesni ovih problema. Posle oranja se zemljište više puta obrađuje radi sitnjenja i ravnanja površine zemljišta. Na taj način se dodatno sabija i isušuje. Ako ne bude dovoljno padavina, nicanje je loše. U slučaju da se oranje obavi pri optimalnoj vlažnosti zemljišta, što je jako retko, može se dobiti dobar kvalitet obrade. Ali, čak i u tom slučaju će doći do brzog isušivanja obrađenog sloja, uprkos tome što na njegovoj površini postoji sloj rastresitog zemljišta.

Sve izneto pokazuje da se u proleće zemljište ne može obrađivati na isti način kao u toku jeseni zbog različitih vremenskih uslova. U toku jeseni i zime zbog nižih temperatura isušivanje zemljišta je mnogo manje nego u toku proleća. Greške koje su načinjene u jesenjoj obradi mogu se tokom zime delimično ispraviti delovanjem mrazeva. Takva mogućnost u proleće ne postoji. Zbog toga je u ratarstvu pravilo da se prolećna obrada uvek obavlja pliće od jesenje.

Što je kašnjenje veće, obrada treba da je plića. Dubina osnovne obrade u proleće treba da iznosi 15-20cm. Pošto plug, u većini slučajeva, nema zadovoljavajući kvalitet rada, obradu treba izvesti tanjiračama ili razrivačkim oruđima. Ako se zemljište razriva, dubina osnovne obrade može biti i veća, pod uslovom da razrivačko oruđe ima gusto postavljene radne organe kako se ne bi stvarale veće grudve.

Bez obzira na to koje se oruđe koristi za osnovnu obradu, žetvene ostatke treba dobro usitniti i pravilno rasporediti po površini zemljišta. Ovaj zadatak se može lakše ispuniti nego u toku jeseni zbog toga što su tokom zime biljni ostaci dosta omekšali. Mnogi proizvođači koji su čuli ovakve preporuke sumnjaju da se može postići dobar rezultat opisanim načinom rada. Oni smatraju da se plitkom obradom ne mogu kvalitetno uneti biljni ostaci i đubrivo u zemljište i da plitka obrada ne može stvoriti dobre uslove za rastenje korena.

Ove primedbe nisu opravdane. Dokaz za ovakvu tvrdnju je iskustvo koje su naši proizvođači stekli devedesetih godina prošlog veka. Zbog ekonomske krize u kojoj se našla naša zemlja, na velikom broju parcela je obrada zemljišta morala da se obavi u proleće. Tada su proizvođači bili u prilici da uporede efekat rada tanjirače i pluga. Kod oba oruđa su dobijeni znatno niži prinosi nego u slučaju jesenje obrade, ali je smanjenje prinosa bilo manje kada se zemljište tanjiralo. Zbog toga se tanjirača koristila za prolećnu obradu mnogo češće od pluga. Ovo je naročito bio slučaj na ekonomijama jer su one bile bolje opremljene tanjiračama i odgovarajućim traktorima od poljoprivrednih proizvođača. Bolja opremljenost tanjiračama je bila neophodna zbog izvođenja redukovane obrade zemljišta za ozima žita. Na većini ekonomija se ova obrada izvodila samo tanjiračama. U to vreme su poljoprivredni proizvođači osnovnu obradu zemljišta za pšenicu i druge ozime strnine obavljali isključivo plugom. Tada je bilo nezamislivo da se obrađuje plitko, na 10-15 cm dubine. Međutim, ubrzo su i poljoprivredni proizvođači počeli da koriste tanjirače čime su poboljšali kvalitet obrade i pojeftinili proizvodnju. Danas je prava retkost da se zemljište za strna žita obrađuje plugom. Ovaj primer je dokaz da se promene u proizvodnji ponekad dešavaju jako sporo jer proizvođačima treba mnogo vremena da se uvere da je neki novi način rada bolji od starog.

Bilten “Za našu zemlju”, broj 64, april 2018. Stručna podrška: mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *