Ratarstvo Reč struke

Važnost plodoreda

Plodored je agrotehnička mera koja smenom useva u vremenu i prostoru održava i popravlja plodnost zemljišta, njena fizička, hemijska i biološka svojstva smanjuje zakorovljenost, sprečava pojavu bolesti i redukuje brojnost štetočina.Plodored se realizuje putem pravilnog dugoročnog plana setve i na taj način doprinosi stručnom planiranju zaštite o potrebi primene pesticida, izboru preparata kao i dozi pesticida.

        Planom setve – plodoredom, planiramo primenu pesticida i na taj način smanjujemo rizik rezidualnog delovanja istih. Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine, kako zemljišta tako i zdravlja ljudi i životinja. Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja useva.

Gajenje kukuruza u monokulturi doprinosi većoj brojnosti i rasprostranjenosti kukuruzne zlatice (Diabrotica spp.), a upravo je plodored najvažnija mera za suzbijanje ove štetočine i uspešnog gajenja kukuruza.Poznato je da kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znači da se gajenjem kukuruza na istom polju uvećava brojnost ove štetočine, a isto važi i za kukuruznu pipu, pogotovo kada je ustanovljeno gajenje ove žitarice na istom polju više godina uzastopno.

U suzbijanju nematoda plodored predstavlja jednu od najstarijih i najvažnijih mera. Uticaj plodoreda na nivo populacije nematoda u neposrednoj je vezi sa biljkama domaćinima. Povećanjem učešća šećerne repe u plodoredu, povećava se prisustvo repine nematode. Obzirom da ciste ove nematode vitalnost mogu zadržati veći broj godina, primenom plodoreda i uključenjem drugih useva, koji ne odgovaraju repinoj nematodi kao domaćini, može se kontrolisati prisustvo ove štetočine.

Najvažnija mera suzbijanja repine korenove vaši (Pemphigus fuscikornis) predstavlja gajenje šećerne repe u plodoredu tako da se ona na isto polje vraća tek posle 4-5 godina. Veliko učešće u strukturi setve i češće vraćanje na isto polje, doprinose uvećanju gubitaka od štetočina šećerne repe.

Značajna štetočina duvana je duvanov trips (Thrips tabaci) i najjači napad ove vrste nastaje ukoliko se duvan gaji na polju na kojem je prethodne godine uzgajano strno žito (Tanasijević i Ilić, 1969).

Žitni bauljar (Zabrus tenebrioides) je redovan pratilac ponovljene setve strnih žita. Velike štete zabeležene su u Bugarskoj kao posledica narušavanja plodoreda (Arabadžiev, 1953.). Neophodno je pridržavati se plodoreda u kojem se strna žita smenjuju sa okopavinama i drugim biljnim vrstama koje nisu domaćini žitnog bauljara.

Razmnožavanju žitnih pivaca doprinosi gajenje strnih žita na istom polju uzastopno 2-3 godine. Prema podacima Pašol-a iz 1964. godine, gajenje pšenice u monokulturi uzastopno 3 godine, povećava brojnost larvi na oko 10 po m2, dok kukuruz prouzrokuje redukciju štetočine.

Plodored u velikoj meri utiče na dinamiku brojnosti skočibuba (Elateridae). Njihovom razmnožavanju naročito pogoduje gajenje lucerke, deteline i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih žita.

Rotacija useva – plodored ima velikog uticaja na potencijal infekcionog materijala mnogih fitopatogenih organizama. Poštovanje plodoreda u poljoprivrednoj proizvodnji je naročito značajno za biljne vrste za koje su poznate zajedničke bolesti. Tako je na primer poznato da suncokret ne treba sejati posle soje ili obrnuto zbog sklerocinije, da zbog te bolesti na isto mesto suncokret treba gajiti nakon 4-5 godina.

Na isto mesto na njivi paprika dolazi nakon 4 godine, a barem dvogodišnji plodored je obavezan tokom koga se ne smeju gajiti druge Solanacae (krompir, paradajz, plavi patlidžan).

Pravilan plodored ima velikog uticaja na intenzitet zakorovljenosti. Smenom useva u pravilnom plodoredu menjaju se ekološki uslovi za rastenje i razviće korova.

Pravilnom smenom useva gustog sklopa i širokoredih jarih okopavina, znatno se smanjuje prisustvo višegodišnjih i otpornih korovskih vrsta. Najbolji primer je divlji sirak koji ima visoke zahteve za svetlošću i koji u usevu kukuruza ima idealne uslove za razvoj, dok mu gusti usevi ne odgovaraju. Borba protiv otpornih korovskih vrsta odigrava se često u predusevu.

Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat plodoreda redukuje se primena pesticida, smanjuju troškovi proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine. PSSS bilten

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *