Uncategorized Zaštita bilja

Zanimljive pojave bolesti i štetočina na osnovu praćenja

PROGNOZNO – IZVEŠTAJNE SLUŽBE ZAŠTITE BILJA SRBIJE U 2018. GODINI

CRVENILO NA KUKURUZU

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na području delovanja RC Kikinda, registrovano je prisustvo biljaka sa simptomima crvenila (prouzrokovač Stolbur fitoplazma čiji je vektor cikada Reptalus panzeri). Simptomi su prisutni u vidu crvenila na listu (centralni nerv) i stabla kukuruza kao i različiti deformiteti na klipovima. Prvi simptomi se uočavaju već krajem jula meseca kada pocrveni glavni nerv, potom se crvenilo širi na ostatak lista, zahvata stablo i celu biljku.   Preporuka proizvođačima je obilazak i pregled parcela. Ukoliko se registruju biljke sa simptomima crvenila treba izbegavati setvu pšenice nakon kukuruza. Ovom merom se onemogućava dalji razvoj larvi ove cikade kao vektora crvenila kukuruza.

Izvor: PIS, RC Kikinda

AKTIVNOST PARAZITNIH OSICA IZ RODA TRICHOGRAMMA

Praćenjem dinamike polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevu kukuruza (hibrid NS 770) na lokalitetu Srbobran, registrovan je veliki broj parazitiranih jajnih legala. Reč je o osici Trichogramma spp. koja jedan deo života provodi kao parazit (u ovom slučaju u jajnom leglu kukuruznog plamenca), a drugi deo kao slobodan organizam.Parazitirana jajna legla su crne boje u okviru kojih se nalaze različiti razvojni stadijumi osice.Dinamika polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca i dinamika parazitiranja od strane osice Trichogramma spp. prikazana je na grafikonu.Od ukupno položenih 146 jajnih legala kukuruznog plamenca, 71 jajno leglo je parazitirano (49%).S obzirom na prisustvo parazitnih osica u našim proizvodnim uslovima, veoma je važno sačuvati njihovu populaciju i omogućiti im neometani razvoj.U cilju smanjenja broja tretmana, dobijanja zdravstveno bezbednih proizvoda i očuvanja životne sredine, proizvođačima se preporučuje da prilikom odabira insekticida za suzbijanje kukuruznog plamenca i pamukove sovice daju prednost insekticidima koji ne deluju štetno na korisne organizme.Izvor: PIS, RC Vrbas

BRAON MRAMORASTA STENICA

Na području rada RC Senta (lokalitet Kanjiža) registrovana je pojava braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

Ova stenica je poreklom iz Istočne Azije, koja je u našoj zemlji prvi put uočena 2015. godine. Odrasle jedinke su smeđe boje, 12-17 mm dužine, a mogu se prepoznati po bledožutim prstenovima na 4. i 5. članku antena. Jaja su buretasta, svetle boje i polaže ih u grupicama po 20-30 komada.

Štete nanose odrasle jedinke i larve sisanjem biljnih sokova, usled čega na biljnim delovima nastaju nekrotične tačke i udubljenja. Izrazito je polifagna štetočina. Dosad je registrovana na preko 100 biljnih vrsta, a najveće štete u svetu registrovane su na paradajzu, paprici, jabukama, kruškama, breskvama, krastavcima, kukuruzu, pasulju, soji i drugim usevima.

U jesen migrira u naselja radi prezimljavanja. Uočena brojnost ne predstavlja trenutno visok rizik od nastanka ekonomski značajnih šteta, ali bi u narednim godinama mogla predstavljati veliki problem u proizvodnji voća i povrća.

Izvor: PIS, RC SENTA

ŽILOGRIZ

Na području delovanja RC Negotin, lokalitet Čubra, vizuelnim pregledom mladih zasada trešnje uočeni su različiti razvojni stadijumi žilogriza (Capnodis tenebrionis), kao i sasušena stabla.

Odrasli insekti ove štetočine dopunski se hrane listovima i lisnim peteljkama različitih koštičavih vrasta, nakon čega polažu jaja na donji deo stabla ili u zemljištu. Larve se ubušuju u zonu korenovog vrata i korena. Kao posledica ubušivanja javlja se slabljenje i sušenje dela ili celih biljaka.

Preporuka proizvođačima koji planiraju podizanje zasada ili se već bave proizvodnjom koštičavog voća, je da pregledaju svoje zasade i ukoliko uoče insekte i simptome izazvane pomenutom štetočinom, sprovedu sve mere u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja žilogriza i to:

– Korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja novih zasada i tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidima

– Krčenje i spaljivanje napadnutih (zaraženih) stabala (suvih i sitnolisnih)

– Na iskrčenim površinama ne saditi koštičave voćne vrste 3-5 godina

– Sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki

– Zaštita zemljišta PVC folijom u cilju sprečavanja polaganja jaja

– Navodnjavanje u cilju izazivanja visoke smrtnosti larvi

– Mineralna ishrana preko zemljišta radi smanjenja štetnog delovanja larvi žilogriza

Mere u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja žilogriza (Capnodes tenebrionides) date od strane Uprave za zaštitu bilja možete pročitati ovde.

Izvor: PIS, RC Negotin

POJAVA POVRTNE STENICE

Na teritoriji delovanja RC Jagodina, na punktu Ostrikovac, Jovac i Duboka u baštama i okućnicama vizuelnim pregledom zasada paprike i paradajza registrovano je prisustvo povrtne stenice Nezara viridula.

Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje buše biljno tkivo i sisaju sokove iz plodova. Velike štete pričinjavaju na zrelim plodovima paprika i paradajza gde na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost. Odrasle jedinke su intenzivno zelene boje, dok larve tokom svog razvoja intenzivno menjaju boju. Ono što je karakteristično jeste prisustvo belih tačkica po telu.  U našoj zemlji ne postoji registrovanih preparata za ovu štetnu vrstu. U sistemu

Prognoze rađeni su ogledi i dobru efikasnost u suzbijanje pokazao je preparat na bazi a.m bifentrin – TALSTAR 10 EC u koncentraciji 0,05%. U usevu paradajza ovaj insekticid ima karencu 7 dana.

Na manjim proizvodnim površinama, u baštama i okućnicama moguće je ručno sakupljati jedinke i time smanjiti štete, kao i postavljanje lovnih klopki sa čašama i vodom.

Izvor : PIS, RC Jagodina

BELA TRULEŽ SOJE

Na sortama iz kasnijih grupa zrenja registrovano je prisustvo simptoma bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum) na 10 do 12 % biljaka, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta.Obilne padavine tokom osetljive faze razvoja soje, zakorovljenost i gusti sklop, doprinose većem intenzitetu pojave ove bolesti.Najznačajnija mera borbe protiv ovog patogena je plodored. Sklerocije ovog patogena ostaju u zemljištu 5 do 8 godina, što treba imati u vidu prilikom planiranja setvene strukture.

Izvor : PIS, RC Zrenjanin

Za sve dodatne informacije posetite sajt Prognozno izveštajne službe zaštite bilja: www.pisvojvodina.com  Bilten “Za našu zemlju”

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

four × 3 =