Voćarstvo Zaštita bilja

Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans)

Kovrdžavost lista breskve je najopasnija bolest breskve i nektarine koja ugrožava kako rod tako i samo stablo. Pod pretpostavkom da ste radili i jesenje plavo prskanje bakrom pri opadanju lista jesenas kao i prvo ove godine bakrom i uljem, sledeća zaštita vam je upravo ova. Za bilo koje drugo voće ova zaštita je nepotrebna, može se desiti na bademima i retko kad na kajsijama, ako imate badem možda nije loše da odradite, ipak su od badema i veliki prihodi pa zašto razmišljati. Došla nam je iz dalekog Japana Preparati koji su se pokazali odlično, redom: Ziram, Dakoflo, Bravo, Karbamat. Vreme primene: Faza pojave zelene tačke na pupoljku.

Simpotomi se javljaju oko mesec dana nakon infekcije. Liska može biti zahvaćena u celosti ili delimično, oboleli listovi gube hlorofil, postaju zeleno žuti ali neretko dobiju i crveno ljubičastu boju.

        Zaraženo lišće brzo požuti, postaje mrko, vene i opada nekoliko nedelja nakon zaraze. Zaraženi mladari se takođe deformišu kraći su i deblji i izumiru nakon pojave sivkaste prevlake . Zaraženi cvetovi u potpunosti se osuše i opadaju. U prohladnom i vlažnom vremenu u rano proleće (15-21ºC),  U fazi bubrenja i otvaranja pupoljka  spore  kljaju i inficiraju mlado lišće i cvetove u pupoljku. Infekcija se vrši samo kada akospore dođu u kontakt sa nedeferenciranim tkivom domaćina. Micelija gljive brzo raste stimulišući intenzivan porast ćelija, što dovodi do porasta i povećanaja lista i pojave karakterističnih simptoma.

     Vitalnost akospora i konidija je dve ili više godina, u povoljnim uslovima. Posle godine sa slabom pojavom bolesti, ako se breska ne štiti, može doći godina sa jakom zarazom.

    Breskva je osetljiva prema zarazi u periodu od bubrenja pupoljaka do

otvaranja pupoljaka. Suzbijanje se uspešno obavlja hemijskim putem. Primena fungicida u periodu mirovanja breskve u jesen ili rano proleće, omogućava skoro potpunu zaštitu. Ako gljiva prodre u tkivo biljaka i ostvari infekciju, parazit se ne može suzbiti.

Znači breskvu treba prskati ili u jesen posle opadanja lišća ili u proleće posle obavljene rezidbe. Od hemijskih sredstava efikasna je bordovska čorba. Njome treba okupati celo stablo tako da svaka grana bude dobro prekrivena preparatom. Osim bordovske čorbe drugi preparati na bazi: bakra, cirama, ditianona.kaptana, dodina, idr.

  U zasadma u kojima se kovrdžavost jače javlja potrebno je uraditi dva prskanja: jedno u jesen ili u proleće pre kretanja vegetacije i drugo po retanju vegetacije.

   Rezime    Kovrdžavost lista je vrlo karakteristična bolest breskve. Poreklom je iz Japana, a danas je rasprostranjena u celom svetu, gde god se gaji breskva. Kod nas je najopasnija bolest breskve.Ako se breskva ne štiti fungicidima, bolest može naneti ozbiljne štete. Dolazi do uništavanja ploda, prevremenog opadanja lišća i smanjenja rodnosti naredne godine. Takve voćke su podložne imrzavanju. Taphrina deformans napada breskvu, nektarinu, retko badem i vrlo retko kajsiju.Simptomi se razvijaju na svim zeljastim biljnim delovima: lišću, mladarima, cvetu i plodu.Najznačajnije promene se javljaju na listovima. Zaraženo lišće jako zadeblja, deformiše se, nabora i iskovrdža –pa otuda nazim kovrdžavost. By Branko Galović, PSSS Kraljevo

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *

fourteen + 16 =