Voćarstvo

Kako do kvaliteta i roda maline

Za uzgoj malinaje neophodno obezbediti – adekvatno zemljištekoje treba pripremiti, položaj malinjaka, odabrati kavlitetne sadnice i odlučiti koji sistemuzgoja želite. Sortiment maline je u ekspanziji, tako da u odnosu na tražnju tržišta i uslove gajenja, sami vršite sortu koju želite na plantaži.

        Najbolja zemljišta za uzgoj malina su rastresita, slabo kisela (ph oko 6), bogata organskim materijama. Ne podnosi laka, suva, krečna i peskovita, a ni teška zbijena i podvodna zemljišta. Korenov sistem razvija se do dubine jednog metra, glavni deo žila je između 15 i 40 cm, pa podzemna voda ne bi smela biti bliža površini od 0,90 do metra.Slabo raste na prevlažnom zemljištu, a na zabarenom uginjava. Ako u zemljištu nedostaje vlage, prinosi se jako smanjuju, plodovi se smežuraju i sasuše na izdanku, a korenov sistem slabo raste i daje mali broj nedovoljno razvijenih izdanaka.Zemljište za uzgoj malina mora da je očišćeno od korova. Unošenje đubriva zavisi od tipa zemljišta i njegove plodnosti. Količina stajnjaka iznosi 20-40 tona/ha, superfosfata 400 do 600 kg/ha, kalijum-sulfata ili 40%-tne kalijumove soli oko 900kg/ha, nitromonkala ili amonijum-sulfata 250 do 600kg/ha.

Za uzgoj malina treba odabrati i odgovarajuci položaj. U našim prilikama za malinu su najbolji severu okrenuti položaji, jer su hladniji, vlažniji i sporo gube vlagu. Na većim nadmorskim visinama prednost treba dati južnim položajima. Položaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za uzgoj malina jer nisu dovoljno vlažni, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru vetra. Na južnim položajima malina počinje ranije da zri, ali su prinosi manji, a kvalitet plodova slabiji. Istočni i zapadni položaji čine prelaz između severnih i južnih.

Najpogodniji sistem za uzgoj malina je sistem žive ograde, naročito u pogledu utroška radne snage, kvaliteta ploda i mehanizovane berbe. Rastojanje sadnica treba da iznosi 0,30 – 0,40 m u redu i 3 – 3,5 metra između redova. Dozvoljava se porast samo izdancima dobijenim iz podzemnih pupoljaka starih izdanaka.Živa ograda sa horizontalnim gajenjem izdanaka je veoma pogodan sistem za mehanizovanu berbu malina. Otreseni plodovi manje su oštećeni nego pri ručnoj berbi. Rastojanje sadnica iznosi 0,90-1 metra u redu, a između redova 4 metra. Visina izdanka do horizontalnog savijanja iznosi metar, a širina rodne površine 2 do 2,5 metra. U oba slučaja potreban je naslon.Za manje zasade pogodan je sistem žbuna s pravougaonim rastojanjem, i to 1-2 metra u redu a 2,5-3 metra između redova, sa sadnjom 3-4 izdanka.

       Kvalitetne norme sadnica malina.Sadnica maline treba da je duga najmanje 50cm, debljine 6-12mm, razvijenim korenom (oko 5-10 glavnih žila, pri čemu je svaka žila duga 8-15cm, i sa što više sitnih žila). Na sadnici treba da ima više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku da budu sveže i svetlije boje.

    Ako se sadnice malina ne sade odmah, treba ih posle vađenja i preuzimanja utrapiti. Trapljenje se vrši u jarku dubokom 35-40cm. U jarkove (brazde) stavljaju se denčići sadnica malina a preko korena nabaca se sloj trošne zemlje, koja se dobro nagazi. Ako se prilikom dopremanja sadnice malina isuše, treba ih potopiti u vodu i ostaviti u njoj 12-24 časa, a zatim odmah saditi ili trapiti.

       Crvena malina se razmnožava izdancima ili korenovim reznicima. Izdanci se obrazuju nad podzemnim izdancima ili na mladim žilama. Za razmnožavanje korenova reznica treba da ima bar jedan pupoljak, a bolje je ako sadrži 2 do 3 pupoljka. Korenove reznice treba da imaju dosta žila, s prečnikom od 2 do 4 mm.

         Crna i purpurna malina razmnožavaju se ožiljavanjem vrhova izdanaka, kao i kupina bez bodlji. U toku vegetacije vrh izdanka se savije, stavlja u jamicu i pokriva slojem zemlje koja treba da je rastresita i vlažna. Posle mesec dana na zatrpanom delu izdanka razviju se žile i do jeseni izdanak se dobro ožili. Izdanci se otkopavaju, vade i koriste se za sađenje.Proizvodnju izdanaka malina ne treba obavljati u rodnim zasadima malina, već u posebno zasnovanim malinjacima koji su namenjeni samo za razmnožavanje izdanaka.U rodnim zasadima praktično je nemoguće očuvati čistu sortu, jer neobrani plodovi otpadaju, seme maline klija, pa se u rodnom zasadu mogu naći i spontani sejanci, a posebno što postoji mogućnost širenja bolesti štetočine, a naročito virusnih oboljenja.

Za proizvodnju izdanaka, u posebnim malinjacima, treba obezbediti ove uslove: identičnost sorte i da nije zaražena bolestima i štetočinama.

Uzgoj malina konkretno počinje sadjenjem, pa da vidimo kako i kada. Ovde treba znati da je jesenje sađenje malina bolje od prolećnog. Pre sađenja žile se skrate za 1 (polomljene se potpuno odbace) i potope u razređenu kašastu smešu od ilovače i goveđe balege. Dubina sađenja iznosi 3-4 cm, dublje nego što su bile u matičnjaku. Oko korena sadnice stavlja se sitna i trošna zemlja, dobro se nagazi da bi se istisnuo vazduh, pa se sadnica po mogućstvu zalije. Izdanci se posle sađenja skrate na oko 20 cm iznad površine zemlje.

     Orezivanje malina je veoma važna stvar kada je u pitanju ozbiljan uzgoj malina, pa evo osnovnih saveta. U prvoj godini izdanak maline razvija se slobodno i nije mu potrebno orezivanje. U proleće druge godine, kad prođe opasnost od mrazeva, uklanjaju se slabo razvijeni izdanci, a po potrebi i neki jači, tako da u žbunu ostane 5 do 7 najsnažnijih, dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci ostavljeni za rod orezuju se na visini od 120 do 150 cm. Ova visina rezidbe odnosi se na sorte koje se preporučuju za gajenje u našoj zemlji. Kada se završi berba, obično u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci se orežu do zemlje radi normalnog razvoja, novih izdanaka.

Obrada zemljista u malinjaku, ručna ili mehanizovana, treba da je plitka, a najviše do 15cm. Ne dozvoliti razvoj izdanaka između redova, niti pak razvoj korova u redovima. Zasad treba obraditi pošto se sneg otopi, sredinom aprila, pre početka berbe i posle završetka berbe.Korov se suzbija kada izraste 10 do 15cm sa 3 do 5kg simazin jedne godine a naredne sa 50 do 60 kg kasorona G po hektaru. Pri upotrebi držati se strogo uputstava proizvođača.

   Pravilan uzgoj malina podrazumeva pravilno djubrenje. Malina zahteva velike količine organskih materija u zemljištu. Zato malinjak treba đubriti svake godine sa oko 20 tona stajnjaka po hektaru. Od mineralnih đubriva treba dati azota (nitromonkal) kada je pH ispod 6, a amonijum-sulfata gde je pH iznad 6, i to u količini od 250 do 500kg/ha, superfosfata 150 do 250kg/ha, a kalijumove soli 250 do 400kg/ha. Kalijumova i fosforna đubriva obično se dodaju zajedno u jesen, a azotna u rano proleće.U slučaju nedostatka magnezijuma, mangana i gvožđa treba koristiti sekvestren (suquestrene 138 Fe) ili folifetriol, ili njima slična đubriva.

Ostavite komentar

E-mail adresa nece biti objavljena. Obavezna polja su oznacena *