Uncategorized Vesti

ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН


На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Бадњак je символ новог живота и надеИма још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Име бадњак повезано је са речју “бдети” (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Молитва за освећење бадњака

Господе Исусе Христе Боже наш који си дрво живота у рају засадио да би нам даровао вечно блаженство, и који си грехом нашим пут у рај затворио, и опет милосрђем твојим на дрвету крсном ка спасењу привео и подигао нас који смо пали; сам и сада благослови ово дрво у знак крста твога и дрвета живота и у спомен рођења твога.

И као што су витлејемски пастири горењем дрвета победивши студен и хладноћу пришли да се поклоне Теби Богомладенцу, освети и домове наше огњем спасоносним, преобрази и све нас да се поклонимо рођењу Твоме, да се спасемо и Цркви Твојој, као дрвету живота, присајединимо, јер си Ти благ и човекољубац и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, свагда, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Благосиља се и освећује бадњак овај као символ дрвета крста, живота и васкрсења у спомен рођења Господњег а за освећење домова наших, кропљењем овом водом освећеном, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче…

Ој, бадњаче бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и кућу ушао!
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Доносиш нам много среће, сваког добра пуне вреће.
Ти нам Христа објављујеш, Њега славиш и казујеш;
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Колко, колко варница, толко, толко срећица
И толико оваца, и толико јањаца;
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Христос нам се родио, у пећину спустио,
Да свуд љубав посије и озебле огрије;
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.

Данас је Бадњи дан:
Овако се традиционално слави дан уочи Божића
Српска православна црква и верници данас прослављају Бадњи дан. Шта представља данашњи дан, шта раде домаћини, када се уноси бадњак и како се прославља Бадње вече?
Бадњим даном почиње божићно празновање. Слави се дан уочи Божића и уједно је последњи и најстрожи дан божићног поста. Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исече бадњак, најчешће је то храстово дрво, да би га те вечери унео у кућу и тиме означио почетак божићне светковине.
Бадњи дан назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена. На данашњи дан се, према веровањима, ништа не износи из куће, а једе се на слами.
Чим сване, ложи се ватра и пече се печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. На Бадњи дан се пости, а углавном се једе риба, пасуљ, купус и суво воће.
Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају пригодну трпезу за Божић.
Према обичајима, ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака објављује се полазак у шуму по бадњак. По бадњак иду мушкарци из породице. Бира се обично млад и прав церић, а може и храст. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру и сече бадњак.
По народном веровању, бадњак се мора посећи у три снажна ударца. Оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Тај ломљени део на бадњаку зове се брада.
Кад се бадњак донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече, а онда се унесе у кућу. Касније се у вечерњим сатима пали на кућном огњишту, као симбол топлоте која греје и зближава укућане.

БАДЊЕ ВЕЧЕ

На Бадње вече би требало да укажемо поштовање и поздравимо рођење Исуса.
Увече, уочи Божића, бадњак се уноси у кућу. Прво се целива и маже медом, а након тога се пали и почиње “џарање”. То је обичај чачкања и распаљивања пламена, најчешће уз речи “Колико искрица толико срећица, колико варница толико парица, здравља…”. То изговара и положајник који ујутро на Божић први уђе у кућу домаћина и “џара” ватру.
Печеница се уноси на ражњу. Углавном је двојица носе и један од њих прво прелази десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: “Добро вече! Честити Божић, срећно Бадње вече!”
Домаћица и други женски чланови породице посипају печеницу и домаћина зобљу и пшеницом, одговарајући: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница!”

ПОКЛОНИ ПОД БАДЊАКОМ

С бадњаком се у кућу уноси и слама, која се посипа по целој кући или у просторији у којој је постављена трпеза. Слама симболизује ону из пећине у којој се родио Христ и она се посипа како би домови личили на Витлејемску пећину. Испод бадњака или у сламу, према српским обичајима, ваља се оставити нешто поклона и слаткиша за децу.
Према старом српском обичају, старији када уносе сламу квоцају, а за њима иду децу и пијучу.
Домаћин након тога обилази све делове куће бацајући у ћошкове по један орах.
Квоцање и пијукање има посебно симболичко значење.

“Као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је Христос дошао да све људе сабере у једно и укрепи својом љубављу, и као што се пилићи хране житом, тако је и он људе нахранио и напојио својом науком, јер је говорио: Ко је гладан нека дође к мени и ја ћу га нахранити, и које жедан нека дође к мени да пије воде живе.”

КАКО ИЗГЛЕДА ВЕЧЕРА НА БАДЊЕ ВЕЧЕ

Након уношења бадњака и сламе сви укућани стану око стола на коме је вечера и помоле се Богу, честитају једни другима Бадње вече и седну за трпезу.
Вечера мора бити посна, а најчешће се припрема пребранац, а уз то се поставља кисели купус, салата, туршија, суве шљиве, смокве, јабуке, бадеми, лешници, ораси…
Како се наводи у “Годишњим обичајима Срба”, од свих празника током године, као и тако разноврсних и лепих обичаја који их прате, Бадњи дан и Бадње вече се издвајају по начину светковања, живописности обредних радњи и значењима која садржи.
На први дан Божића дочекује се положајник – особа која ће прва ући у кућу, одлази се у цркву на службу и причест и једе први мрсни доручак.
Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила божићног поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар: Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Желимо вам срећан Бадњи дан и Бадње вече. Проведите их у миру и слози, окружени породицом и пријатељима.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *